Izvor: Blic, 08.Jul.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slika je glumac
Slika je glumac
Putu Viđaja je ugledni pozrišni reditelj iz Idonezije i pored rada u pozorištu 'Mandiri', u svojoj zemlji je veoma poznat i kao prozni pisac. Viđaja često režira u Japanu, Singapuru, Južnoj Africi, Americi i drugim zemljama.
Na velikim internacionalnim festivalima na kojima su pretežno zastupljena pozorišta dalekog istoka i Amerike, Viđaja je dobijao brojna priznanja za svoj rad. Ovaj reditelj je 'velika faca u tom delu sveta', kaže Đorđe >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Marjanović, koji se sa indonežanskim reditljem upoznao na festivalu u Japanu, i pozvao ga da u okviru Belefa zajedno urade predstavu 'Rat i sećanja' u Beogradu.
Daleki gost na početku razgovora ističe kako je 'Beograd lep grad, da su ljudi topli, prijatni, dok je grupa glumaca sa kojom radim vrlo vredna. Mislim da smo do sada uradili veoma mnogo'. Rad o kome je reč potpuno se razlikuje od onoga što se podrazumeva kada mi kažemo 'rad'. Ovaj mirni čovek, gotovo bez gesta i sa konstantnim i nepromenljivim izrazom lica, glumce i kolegu Đorđa Marjanovića uči kako da naprave makete, na koji način se 'dobijaju' senke, kako se 'postavljaju' u odnosu na zavesu i uči ih da to učine sami bez pomoći majstora i tehnike. 'Izrada dekora je sastavni deo celokupnog pozorišnog rituala od kojeg je predstava samo jedan deo', smatra on.
Viđaja kaže da ovom predstavom želi da ljudima u Evropi, gde prvi put radi, pokaže svoju ideju pozorišta koja je, kako ističe gost iz daleke Indonezije, 'zapravo duhovno iskustvo i duhovno putovanje. Ljudi koji rade predstavu nisu samo njeni izvođači. Mi se učimo kako da komuniciramo, pre proba radimo meditacije čiji je cilj da se spojimo u jedno telo. Osnovna karakteristika ove vrste pozorišta jeste slika koju tokom rada stvaramo. Mi svi zajedno stvaramo sliku i ona glumi, ona se obraća publici koja reaguje na tu sliku, u zavisnosti od svojih ličnih osećanja, od onoga što je naše uskustvo koje unosimo u doživljaj predstave.'
Ova predstava nema priču iako se kako sugeriše njen radni naslov, bavi ratom i sećanjima na rat. 'Najvažnije za jednu predstavu jeste sam proces, način na koji se usmerava energija učesnika, jer ta energija, zapravo, presudno utiče na formiranje slika koje publika gleda. Stoga će ljudi reagovati na te slike_arhiva rata u skladu sa svojim sećanjima, ili predstavama o ratu', glasi svojevrsno uputsvo za upotrebu ove predstave gosta iz Indonezije i našeg reditelja Đorđa Marjanovića.
Boravak u Beogradu i rad sa našim glumcima koji mu još predstoji, Viđaja će preneti u naredni projekat, isto kao što u radu na ovoj predstavi koristi svoja ranija iskustva. Iz Beograda Viđaja putuje u Džakartu na veliku teatarsku koferencija 'Azija sreće Aziju' i potom na Tajland. Ž. Jovanović
