Izvor: Politika, 06.Jul.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slepi putnik za Evropu
Specijalni izveštaj sa Trećeg međunarodnog festivala kratke priče Kikinda Šort
Sa pozicije Slepog Putnika za Evropu javljam da je Treći međunarodni festival kratke priče Kikinda Šort – završen! Dvadeset dva autora iz devet evropskih zemalja prvo se okupilo u Beogradu, gde su u prepunoj bašti SKC-a 25. i 26. juna čitali svoje priče, da bi se zatim prebacili u Kikindu, pod okrilje gospođe Vere Udicki, u prekrasno dvorište Narodne biblioteke „Jovan Popović”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << organizatora Kikinda Šorta. Tu su se zadržali još dva dana. I dve noći!
Već tokom prebacivanja u Kikindu pokazalo se da su mladi u Srbiji lepo vaspitani, a ne kao što se priča. Naime, najmlađi učesnik festivala, pisac Marko Šelić a hip-hoper Marčelo ustupio je mesto u prevozu najstarijem, Danilu Nikoliću, a on je u Kikindu otišao redovnom autobuskom linijom. Doajen srpske kratke priče i dobitnik NIN-ove nagrade, šarmantni Danilo Nikolić, na Kikinda Šortu se pojavio kao Gost iznenađenja, a u „selekciji” Specijalnog gosta, Nenada Šaponje, novosadskog pesnika, književnog kritičara, esejiste, izdavača i, eto i bonus iznenađenja, autora kratkih priča!
O međunarodnom značaju i mogućim reperkusijama Kikinda Šorta govori i ozbiljnost sa kojom je NJKV Elizabeta Druga odabrala svoju reprezentaciju: Ljupka i energična Kler Vigfal već prve večeri postala je zvezda muške slušalačke/stvaralačke publike, bez obzira na uzrast i znanje engleskog jezika. Ponude za prevode na srpski pljuštale su sa svih strana! Neodoljivi Piter Hobs, koji se prošle godine, zajedno sa Ruždijem i Barnsom, našao u najužem izboru za trenutno verovatno najprestižniju svetsku književnu nagradu, dablinski IMPAC, osvojio je ženska srca „od Vardara pa do Triglava", a i nešto severnije od toga. Dok je Pol Ivin, povratnik u Britaniju iz novozelandske dijaspore i pisac neobično duhovitog brevijara londonskih pabova osvojio bukvalno sve, a naročito organizatore željom da u nekom „tradicionalnom srpskom pabu” sluša „jezivu srpsku turbo folk muziku”. Dobar glas se, očito, daleko čuje! Kako su svi učesnici festivala dobili zadatak da o Kikinda Šortu napišu priču, putopis ili reportažu, nema nikakve sumnje da će Pol Ivin radnju svoje priče smestiti u kafanu „Dionis” gde mu je gornja želja ispunjena. I ne samo njemu, patili smo grupno i autentično.
Mađarsko govorno područje bilo je zastupljeno nezamenjivim Gaborom Viragom, uz podršku prevodilaca Rolanda Orščika i Arpada Kolara. Teoriju o Viragovoj nezamenjivosti podržava i činjenica da se on uopšte nije pojavio, ali da je uprkos tome bio najčešće pominjano ime među piscima.
Prvo veče čitanja kratkih priča u Kikindi za organizatore i mnogobrojne mlade volontere bilo je posebno stresno, spremao se letnji pljusak, a bina puna „muzike na struju”. Program se ipak uspešno odvijao, sve do pred kraj, kada su kikindski reperi kratkim programom trebali da najave čitanje svog starijeg kolege Marčela. A onda se deci osladilo i nisu puštali mikrofone sve do prvih kapi kiše! „Nastrada Marko od bratske reperske ruke”, vajkao se naš domaćin, Srđan Srdić, pisac. Da bismo svi, stisnuti pod tri ogromna suncobrana/kišobrana, ubrzo shvatili da niko od stotinak mlađanih Marčelovih obožavalaca nije napustio dvorište, da stoje na pljusku, moguće po prvi put u biblioteci, i čekaju. A gde je publika tu je i nastup, pod suncobranom – pod suncobranom! Marčelo je profesionalno uzeo bežični mikrofon, otvorio Markovu knjigu i počeo. Posle se strpljivo do neka doba klincima potpisivao na mokre papire.
Kako je Šelićev lit-hop zvučao neću prepričavati, reći ću samo da je bio jako stimulativan za starije kolege, te da je sutradan austrijska pesnikinja En Koten na binu iznosila i nameštaj; da je Bojan Babić posle cele noći uvežbavanja u liftu bio odličan; da je Vule Žurić pevao i demonstrirao kung-fu veštine; da su Slovenke izvele performans pod internim naslovom „Poeziju će svi pisati”; da Agnješka Klos izvanredno govori poljski; da je Goran Bogunović iz Zagreba, inače ekskluzivac beogradskog Korneta, nakon čitanja sa svojom grupom „Radost” održao i polučasovni koncert; da je Gabor Virag, štucajući, propustio sve što se propustiti može...
A sve pred brojnim mladim Kikinđanima koji će evropsku literarnu žurku u biblioteci još dugo, dugo pamtiti. Kao i njihove mame i tetke, članice biblioteke. „Samo kad sam ga jednom videla ovde, mogu sutra da umrem!” čula sam jednu kako kaže.
Mirjana Đurđević
[objavljeno: 07/07/2008]
