Izvor: B92, 15.Okt.2008, 15:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sledeći Sajam knjiga drugačiji

Urednik programa 53. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga i savetnik ministra kulture za oblast izdavaštva Zoran Hamović ocenio je da je ove godine savet sajma knjiga "talac ideje o raspodeli i prodaji sajamskog prostora", ističući da ćemo iduće godine sigurno imati drugačiji sajam knjiga.

"Ove godine se potvrilo da je Savet sajma talac ideje o raspodeli i prodaji sajamskog prostora, a ne o oblikovanju dobrog sajamskog programa. S obzirom da se pred sajam svake godine naglo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pojavljuje veliki broj 'izdavača' , izdavačka scena se pretvara u nereprezentativnu smešu istog na raznim mestima", rekao je Hamović u intervjuu Tanjugu.

On je podsetio da je savet posle sajma 2006. odlučio, a posle prošlogodišnjeg, potvrdio odluku da u hali jedan mogu izlagati i svoje knjige prodavati isključivo profesionalni izdavači. Ta odluka nije formalno sprovedena, rekao je on, ali i ustvrdio da ćemo iduće godine "svakako imati drugačiji sajam knjiga".

S obzirom da sebi pripisuje da je međunarodni, Beogradski sajam knjiga, mora to i da postane, smatra Hamović. "Sajmovi nisu rasprodaje niti diskonti knjiga. Strani izlagači neće da dođu na takve vašare. Smatraju to neprofesionalnim uslovima u kojim se ne obavljaju promocije knjiga, poslovni susreti, stručne tribine i ne lansiraju novi pisci", rekao je Hamović.

On smatra da neposredna prodaja ne može biti primarna aktivnost na sajmu već predstavljanje knjiga onima koji će je prodavati. Zato su, dodao je, bibliotekari, knjižari, trgovački putnici na sajmovima rado viđeni poslovni partneri, gosti, posetioci a ne učesnici.

Knjiga se, kako je objasnio, prodaje čitave godine, a sajam treba da bude svetkovina knjige gde se ona pažljivo razgleda da bi se znalo šta treba raditi preko godine.

On je mišljenja da sajam knjiga u Beogadu treba da bude posebna i jedinstvena kulturna manifestacija najvišeg ranga, slika stanja u izdavaštvu, ali sa mnogo vise stranih gositju, sa jasnim planom izlaganja novih dostignuća, snažnim kreativnim zamahom i promotivnim podsticajem.

"Sajam knjiga ne treba da se događa samo pod sajamskim kupolama već čitav grad mora da bude veliki međunarodni turistički centar u znaku knjige", dodao je on.

Hamović je napomenuo da bi voleo da primeni i razvije ono što spada u profesionalne standarde, što je imao prilike da vidi na na sajmovima knjiga u Torinu, Solunu, Parizu, Kvebeku, Njujorku, Čikagu, Budimpešti, Montrealu, Torontu.

Tamo se, primetio je, vodi računa o gostima, o tome koliko se i kako motivišu da prate događaje na literarnoj sceni, kako se preko sajma knjiga upoznaju sa kulturom zemlje domaćina, šta sve dobiju kao set korisnih informacija, kako se prati i podstiče njihovo dalje interesovanje...

Do jeftinih knjiga srpska publika treba da dođe na rasprodajama, a ne na sajmu, smatra Hamović, podsećajući da su rasprodaje kod nas, inače, neprekidne, pre svega zbog piraterije.

Ni Zakon o jedinstvenoj ceni knjige, koji bi svakako doneo reda, neće biti dovoljan dokle god piraterija omogućava da se zahvaljujući umanjenju, izbegavanju realnih troškova i krađom intelektualne svojine, neprofesionalnim poslovanjem, brže postižu željeni rezultati, smatra on.

To, kako je rekao, poništava trud knjižara koji nisu našli način da se odupru kiosk prodaji jeftinih knjiga uz novine, a još manje nekontrolisanoj i nefiskalizovanoj uličnoj prodaji.

Hamović je kazao da nije nestrpljiv kada je u pitanju preduzimanje mera koje će uvesti red u izdavaštvo iako još nisu stvoreni uslovi da deluje sistemska podrska profesionlanom izdavaštvu.

On smatra da česta smena političkih garnitura ne ostavlja mogućnost učvršćivanja i razvoja sistema i podrške objavljivanja značajnih dela koji doprinose kulturi, obrazovanju i nauci.

"Pitanje je odluke hoćemo li da sajam knjiga u Beogradu bude reprezentativna međunarodna kulturna manifestacija ili vašar. Profesionalno izdavaštvo i kultura provlače se pred stihijom svekolikog neodgovornog štampanja, a tako velika ponuda, na žalost, najvećim delom je beznačajna", dodao je Hamović.

On je dodao da tu vidi važnu ulogu budućeg Nacionalnog centra za knjigu koji treba da stvori uslove za kvalitetnu produkciju i snažnu afirmaciju našeg stvaralštva u zemlji i inostranstvu. Hamović je kazao da za pet, deset godina želi da vidi kako institucija Sajma knjiga polako prerasta u sajam kreativnih industrija, organizuje se kao susret ljudi na festivalu kulturnotehnoloških dostignuća, gde će, zbog multimedijskog ukrštanja, knjiga biti raritet i počasni razlog ili majka okupljanja.

"Ne mogu da kažem da sam u stanju da tako nešto volim, ali pokušavam da se suočim s realnošću i prihvatim s razumevanjem nove stvaralačke prostore, mogućnosti "ekranske kultrure” i elektronskog izdavaštva", rekao je Hamović.

Nastavak na B92...