Izvor: Politika, 13.Avg.2010, 23:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skupština u ružičastom
Još se nije osušilo mastilo predsednikovog potpisa sa parlamentarno usvojenog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, a mediji su javnost spektakularno zaglušili vešću da se „Grand produkcija“ iz legla televizije Pink premešta u okrilje televizije Foks.
Vest o petparačkom događaju, koja je odavala utisak stabilnosti poput petnaest miliona evra u gotovini, pokazala se i sama petparačkom. Posle samo jednog dana uznemirujuće neizvesnosti, objavljeno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je da „Grand produkcija“ ostaje tamo gde je i bila, u svom prirodnom ambijentu, u orbiti televizije Pink, da toj medijskoj kući i nadalje daje onaj koloritni smisao matičnog žanra iz kojeg se roje i ostale emisije.
Posle jedne bludne noći, o kojoj su, gotovo sa lica mesta, sladostrasno izveštavali svi mediji, razmetna se kći, zaslepljena raskalašnom, rizičnom i lisičji lukavom ponudom, vratila svome skromnom i čestitom, ružičastom domu, „kao uporištu za visoke rezultate na svim nivoima biznisa u okviru snage sistema“, kako je zvanično saopšteno. Petnaest miliona evra, koliko je trebalo da bude plaćen njen odlazak od kuće, samo je jednokratna suma, a dom je dom – njegove su svote, ako i nešto manje, ipak permanentne i, summa summarum, neiscrpne. Na kraju, ali ne i na poslednjem mestu, ovaj nastavak rodbinskog suživota podrazumeva „podizanje kvaliteta i kulturnog nivoa“, kako je Saši Popoviću i Lepoj Breni, nestašnim glavama „Granda“, naložio Željko Mitrović, mudra glava Pinka. Sudeći prema već dostignutom „kulturnom nivou“, potencijal daljeg usavršavanja je grandiozan.
Pink „Grand“ i grand „Pink“ – to nije tek poslovna saradnja, nego atrakcija po srodnosti duše; to nije tek „lova“, nego kulturna misija bez premca na Balkanskom poluostrvu.
Mnogo prostora u medijima poklonjeno je, dakle, onome što se nije dogodilo, a i da se dogodilo – nebitno je, i uzeto je puno vremena kako bi se manje sudilo o onome što se dogodilo, a što je bitno.
„Nacija mora da ima pravo na izbor, da gleda nešto što je zabavno, a ne ratove i krv. Zašto da stalno gledamo leševe? Da bismo probudili mirotvorce? Ne, nećete tako probuditi mirotvorce, probudićete krvoločnost“, govorio je Mitrović o programu svoje televizije, emitovanom tokom naših nedavnih ratova. Kao što tada pitanje nije bilo da li prikazivati leševe, nego zašto proizvodimo leševe, tako i danas nije pitanje da li „Grand” napušta Pink, nego zašto o tome uopšte govorimo u vreme kad bismo morali da govorimo o kršenju Ustava u samom parlamentu. Oni koji su dužni da donose opštevažeće antikorupcijske zakone i da podstrekavaju akcije izvršne vlasti za borbu protiv privrednog kriminala – sami proizvode korupciju!
Pitanje, naime, nije da li će ljubitelji kiča i nekulture gledati „Grandove parade” na Pinku ili na Foksu, nego da li će nam svima ponovo biti uvedene vize za putovanja u zemlje Evropsku unije, koje tek što su nam ukinute – a do čega može dovesti nedavno obavljeno korumpiranje antikorupcijskog zakona u Narodnoj skupštini!
Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, koji je donet po hitnom postupku upravo zato da bi bile ukinute vize, obavezivao je sve javne funkcionere koji obavljaju više od jedne javne funkcije da se do 1. aprila za jednu odluče, a drugu ili ostale da prepuste drugima. Kako političari nisu hteli da postupe po zakonu koji su sami doneli, sada su ga izmenili! To je eklatantan primer kako čuvari zakona krše zakon, najpre se oglušujući o obavezu koju im on propisuje, potom ga protivustavno krojeći po meri svojih interesa. Izlazi da je država Srbija privatna stvar vladajućih političara.
Izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije političari su sebi naložili da do 10. septembra Agenciji tek dostave spisak svojih funkcija, a da sama Agencija potom pojedinačno utvrdi gde je posredi sukob interesa. Parlament je ovakve promene usvojio, predsednik ih je potpisao. Članovi Agencije za borbu protiv korupcije podneli su tužbu Ustavnom sudu i najavili tužbe nadležnim međunarodnim institucijama pravde. Ustav je prekršen prema članu 6. i članu 102. koji određuju šta je sukob interesa i kakav je položaj narodnog poslanika. Drago Kos, predsednik Grupe država Saveta Evrope za borbu protiv korupcije, rekao je da bi vize mogle biti nametnute građanima Srbije ukoliko „uslede takvi koraci koji bi pokazali da to što se sad desilo nije trenutno, već trajno stanje i da postoji namera da se situacija vrati u vreme pre donošenja Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije“. Izmenjen i dopunjen, pomenuti zakon nije više na snazi, a naš parlament i naša vlada i dalje su krcati poslanicima i ministrima koji su uzurpirali po nekoliko javnih funkcija – treba li reći, unosnih.
Ustavni sud, ta poslednja instanca odbrane zakonitosti, reći će šta ima. Predsednik Srbije je već rekao. I sam za ukidanje dupliranih funkcija, on tvrdi da se to ukidanje ne može učiniti odmah. Stvar je, međutim, upravo u tome da se to odmah učini, i da predstavnici ustavnog poretka pokažu spremnost na odricanje od protivustavnih privilegija. Zašto im to nije bilo izvodljivo do 1. aprila, kako su sami u Skupštini najpre to odredili? U pitanju nije objektivnost te promene, u pitanju su njeni subjekti. Promene u državi, naime, kreću se onom brzinom kojom političari menjaju svoje navike.
Ova izjava predsednika republike o tempu odricanja od viška funkcija umnogome podseća na nekadašnju izjavu predsednika „Pink medija grupe“: „Ne može Pink za četiri godine da promeni nasleđe onih 500 godina pod Turcima.“
Zlatko Paković
objavljeno: 14/08/2010
