Izvor: Politika, 22.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skupe šarene krpice umesto knjiga
Knjižare najčešće nestaju zbog lošeg prometa, a njihove gazde ih pretvaraju u kafiće, butike ili parfimerije
Surovo tržište ne trpi nikakve gubitke, što je svakako jedan od razloga zbog kojih je u minulih nekoliko godina ugašen veliki broj knjižara u Beogradu i Srbiji. One nestaju na dva načina: ili zvrje prazne i čekaju zakup, ili knjige na policama najčešće bivaju zamenjene parfemima, brendiranim farmerkama ili namirnicama. U poslednjih pet godina, prema podacima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iz Udruženja knjižara Srbije, jedna trećina knjižara u našoj zemlji je zatvorena. Najlakše „stradaju” knjižare koje su zakupljene, jer se vlasnicima prostora više isplati da ga iznajme prodavcima odeće i obuće.
Prema rečima Lazara Tišme, vlasnika knjižare u Jagodini i člana Udruženja knjižara pri Privrednoj komori Srbije, jedina mogućnost da se pomogne knjižarama je donošenje zakona o jedinstvenoj ceni knjige.
– Mi smo predložili zakon o jedinstvenoj ceni knjige koji bi utvrdio tačnu cenu neke knjige, bez mogućnosti promene. Poslednje što sam čuo je da je taj predlog stigao do Ministarstva kulture, a posle toga ne znam šta je bilo sa njim. On je u suštini antimonopolski, jer mi ne možemo da konkurišemo velikim lancima supermarketa. Oni naruče veliku količinu knjiga od izdavača, a zatim ih prodaju u svojim trgovinama, kojih ima na stotine – kaže Lazar Tišma.
Knjižarima poseban problem već godinama prave i ulični prodavci, na takozvanim uličnim sajmovima knjiga, to jest improvizovanim štandovima, koji bez plaćanja poreza i zakupa prostora mogu znatno da spuste cenu knjiga.
– Visoka cena zakupa poslovnog prostora takođe utiče na to što knjižare nestaju. U Jagodini, kao i u Beogradu, važno je da knjižare budu u centru grada, ali od prodaje knjiga teško je plaćati zakup, uz sve ostale troškove. Kako pronaći mesto među silnim bankama i kladionicama? Uostalom, da je prodaja knjiga isplativ posao, kriminalci bi otvarali knjižare, a ne kafiće i kazina – ističe Tišma.
Spisak knjižara koje su zatvorene ili preuređene je poduži. Recimo, knjižara „Znak” na Terazijama u Beogradu, morala je da se iseli, upravo iz razloga koji pominje naš sagovornik: vlasnik tog prostora je dobio znatno veću ponudu za zakup, nego što je imao od izdavačke kuće „Čigoja”. „Prosvetina” knjižara na Andrićevom vencu, koja je bila pod zakupom je zatvorena, dok je nekadašnja, takođe „Prosvetina” knjižara na Terazijama, pretvorena je u butik. Zatvoren je i „Inok” na Obilićevom vencu, dve knjižare „Narodne knjige”, u Brankovoj ulici i na Novom Beogradu i dve „Vertigove” knjižare. U još jednoj knjižari „Naučne knjige” u Beogradu prodaju markiranu odeća firme „Mura”. U pirotskom kraju ne postoji nijedna knjižara, Vršac ima samo jednu knjižaru, Valjevo ima dve kafe-knjižare. Jedinu knjižaru u Kragujevcu su uz pomoć peticije spasli građani,prikupivši 17.000 potpisa.
Slučaj sa knjižarama „Prosvete”, kojoj predstoji privatizacija, zavisiće od kvaliteta ugovora sa budućim vlasnikom. Jedini način da se neki novi gazda „Prosvete” primora da oživi posustale knjižare je da se u samom ugovoru, koji se sklapa između Agencije za privatizaciju, vlasnik obaveže da mora da održi matičnu delatnost u nekoj knjižari. Agencija bi zatim trebalo da prati poslovanje preduzeća i da sankcioniše vlasnike, ukoliko proceni da li je došlo do kršenja ugovora. Druga mogućnost da se neka knjižara spasi je da se, kao u slučaju čuvene beogradske kafane „Znak pitanja”, proglasi za spomenik kulture odlukom Vlade Srbije, izdvoji iz prodaje preduzeća i postane državna imovina o kojoj brine grad.
Da je situacija u Srbiji što se prodaje knjige tiče očajna, govori i podatak da se u 35 odsto knjižara u Srbiji prodaje samo knjige, dok u ostalima pored štampanih izdanja ima i druge robe, a prihod se ostvaruje i prodajom školskog i kancelarijskog materijala ili tehničke robe.
Čak i kada bi država procenila da predloženi zakon o jedinstvenoj ceni knjige, za koji u Udruženju knjižara kažu da u Nemačkoj postoji već 100 godina, a u Francuskoj četvrt veka, teško da bi on uskoro mogao da stigne na dnevni red Skupštine. Pored ovog predloga, čak 50 veoma važnih zakona, čije je usvajanje jedan od ključnih preduslova za ulazak u Evropsku uniju, čekaju na red.
--------------------------------------------------------
Muke po distributerima
Milka Vukmirica, vlasnica distributerske kuće „Bookbridge”,kaže da je u početku učestvovala u radu Udruženja knjižara, koji traže uvođenje zakona o jedinstvenoj ceni knjige, ali da je vremenom odlučila da izađe iz te priče. Ona smatra da se knjižari bore za zakon isključivo zbog lične koristi. Kao distributer, ona ima najviše problema sa neisplaćenim dugovima knjižara.
– Knjižare često duguju i po tri miliona dinara distributerima. Mi smo ranije dozvoljavali velika dugovanja, pa je dolazilo da toga da nam knjižari spuštaju slušalicu kada tražimo naš novac. Tada smo bili primorani da naplaćujemo dugovanja sudskim putem. Naravno, mnogi su se zbog toga naljutili na nas, zato dve godine nismo radili. Sada opet dobro poslujemo, ali zato što tražimo da knjižare unapred plate naše knjige – ističe Vukmirica.
S. Stamenković
[objavljeno: 23/11/2008]
