Izvor: Glas javnosti, 23.Jun.2010, 07:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skup sećanja na Bekima Fehmijua
BEOGRAD - Komemoracija povodom smrti glumca Bekima Fehmijua (1936-2010) održana je u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, u saradnji sa Jugoslovenskom kinotekom.
Na plodnu karijeru Fehmijua podsetili su inserti iz poznatih filmova, počev od "Saše" iz 1962. godine, preko "Roja", "Skupljača perja", "Specijalnog vaspitanja" i drugih domaćih ostvarenja, do italijanske produkcije "Avanture Odiseja" u kojoj je igrao naslovnu ulogu.
O izuzetnoj ličnosti Fehmiua i njegovom ogromnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << daru govorili su direktor Kinoteke Radoslav Zelenović, kritičar Milan Vlajčić, reditelj Puriša Đorđević, glumci Ljiljana Dragutinović i Branislav Lečić, teatrolog Jovan Ćirilov, dok je upravnik JDP-a Branko Cvejić pročitao pismo glumca Radeta Šerbedžije.
Delove iz memoarske knjige Fehmijua "Blistavo i strašno" (koju je objavio "Samizdat B92") o njegovom detinjstvu u rodnom Prizrenu i dolasku na Pozorišnu akedemiju u Beograd, čitao je Dragan Mićanović.
Skup je završen snimkom televizijske emisije (iz 2001.) u kojoj Fehmiu potresno govori stihove Dušana Vasiljeva "Ja sam gazio u krvi do kolena; i nemam više snova...".
Zelenović je istakao da će Fehmiu nedostajati ne samo svojoj porodici već i svima koji su sa njim sarađivali i najavio da će Kinoteka u septembru organizovati veliku retrospektivu Fehmijuovih filmova.
- Nemerljiv je njegov doprinos jugoslovenskom filmu, a posle uspeha "Skupljača perja" u Kanu postao je mega zvezda i jedini je glumac iz tadašnjeg istočnog bloka koji je ostvario značajnu međunarodnu karijeru, rekao je on.
- Bekim - veliki glumac, to je samo deo njegove tajne. Bekim - čovek čije je ćutanje bilo glasnije od buke oružja i ratova, to je velika priča i samo uz nju možemo da dobijemo kompletnu sliku. Okupili smo se da odamo poštu umetniku, ali i da slavimo čoveka, rekao je Zelenović.
Vlajčić je naglasio da je Fehmiu bio "čovek fascinantnog glumačkog umeća i ogromnog intelektualnog i moralnog integriteta".
- Bio je deo najplemenitijeg Beograda. Poslednjih 18-19 godina živeo je u prunudnom izgnanstvu doživevši ovu nesreću, koju smo svi osetili, na poseban način. Otišao je kao junak, kao Marina Cvetajeva, Primo Levi ili Valter Benjamin. Bio je čestit čovek, a umro je kao samuraj, kazao je Vlajčić.
- Ostalis smo mu dužni i hoću da mu se izvinim. Možda smo mogli nešto da učinimo. On od ove države nije očekivao ništa, odbio je i da primi nacionalnu penziju, rekao je Vlajčić.
Đorđević, u čijem je filmu "Slučaj Pavla Pavlovića" Fehmiju igrao naslovnu ulogu, rekao je da ga je Bekim naučio da se ne plaši cenzure i da mu je to pomoglo.
Lečić je istakao da je Fehmiju bio "samuraj koji ne robuje nikome, najveći Srbin među Albancima i najveći Albanac među Srbima".
Prisećajući se saradnje u filmu "Specijalno vaspitanje", kazao je da ga je Bekim naučio važnu lekciju o trenutku istinitosti u glumi.
Ljiljana Dragutinović je zahvalila Bekimu u ime ansambla pozorišne predstave "Lari Tompson", u kojoj je igrala Fehmiuova supruga Branka Petrić, predstave koju je on redovno pratio tokom 14 godina.
- Dugo smo ostajali u Zvezdara teatru i pričali o svemu. Bio si živa enciklopedija, zahvalni smo ti za tvoje znanje, iskustvo, argumentovane primedbe, tačne savete. Pamtićemno te i po tome što si iskreno i do kraja branio dostojanstvo našeg glumačkog poziva, rekla je ona.
Ćirilov je, na molbu Branke Petrić, pročitao tekst koji je ovih dana već objavio u štampi, a u kojem ističe da je - Bekim bio hrabar u životu, glumi i smrti - po karakteru - suprotnost tipičnog glumca, naočit, a nikada sujetan, svestan svoga dara, a ipak je smatrao da ulogu treba osvojiti i glavom i radom.
Šerbedžija je u svom pismu naglasio da je "otišao jedan od najvećih umetnika kojeg smo imali, Bekim Fehmiu - legenda, mit, uzor".
"Ni pola nije učinio što je mogao, ne zato što nije dospeo, već zato što nije hteo. A učinio je najviše od svih na ovim prostorima. Smireno, odmereno, dostojanstveno. Postoje ljudi - mudraci, koji svoje lice još u mladosti zasluže. Jedan od njih je sigurno bio Fehmiu", poručio je on.
"U ovim teškim vremenima koja su prohujala kroz naš život i dvaput nas osiromašila, Bekim je, poput antičkog heroja, stajao nem i zarobljen, ukopan u mestu, između zaraćenih naroda. Svoju pesničku liru je odložio i zauvek zaćutao. Živeo je dobrovoljno izgnanstvo od oba naroda čiji je nekada proslavljeni umetnik bio", napisao je Šerbedžija.
Podsetivši na poslednji čin, samoubistvo pucnjem, on je pismo završio piatnjem: "Da li se taj pucanj dovoljno jasno čuo? Da li je bar načas nešto promenio? Da li se iko nakon toga zamislio?".
