Izvor: Politika, 12.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skrivano lice Herberta fon Karajana
Bečki istoričar Ratkolb obelodanio dugo prikrivanu nacističku karijeru „besmrtnog dirigenta stoleća”
Jubilarno svetkovanje širom Nemačke povodom 100 godina od rođenja Herberta fon Karajana, koji je veličan kao „dirigent stoleća”, „besmrtni maestro, mađioničar za pultom” dopunjene su, tek poluglasno, otkrivanjem i njegovog drugog lica. To lice je otkrioOliver Ratkolb, profesor istorije na univerzitetu u Beču.
Herbert fon Karajan >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se dobrovoljno učlanio u nacističku stranku NSRPN čak dva puta. Najpre u aprilu 1933. godine, samo dva meseca posle Hitlerovog dolaska na vlast, ali ne u Nemačkoj, nego u zavičajnom Salcburgu, gde je rođen kao austrijski državljanin 1908. godine. Međutim, pošto je Dolfusova Austrija tadabila neutralna, a nacistička stranka zabranjena, on je kao ilegalni nacista bio nepoželjan dirigent u Beču. Stoga se preselio u Nemačku, i u Ulmu 1. maja 1933. drugi put se prijavio u NSRPN. U tomgradu u provinciji radio je kao dirigent do 1935. godine. Priznao je docnije da se dobrovoljno učlanio u NSRPN da bi se dokopao uglednijeg položaja dirigenta u Ahenu, spreman da to ostvari po svaku cenu – čak i ubistvom. Angažovao se i nadalje, pa je 1939. konačno dobio željenu člansku kartu nacističke stranke i dirigentski položaj u Ahenu, a zatim i u Berlinu.
Profesor Oliver Ratkolb, predavač savremene istorije na univerzitetu u Beču i saradnik Ludvig–Bolcman instituta za evropsku istoriju dugo je istraživao skrivenu stranu Karajanove karijere i nedavno obelodanio u Minhenu. Tokom celog rata, sve do kraja 1944, Karajan je dirigovao u Berlinu, državnoj Operi kao asistent čuvenog Vilhelma Furtvenglera, koji je bio Hitlerov miljenik. Karajan je, pak, uživao podršku Hitlerovog zamenika Geringa, kao i šefa nacističke propagande Gebelsa, koji ga je čak izbavio od jednog neugodnog saslušavanja.
Hitler je zapažao Karajana mada mu se nije dopalo što ovaj katkad diriguje ne gledajući partituru. Ipak, Karajan je udostojen da tokom rata diriguje 1941. u okupiranom Parizu, Danskoj i drugim okupiranim evropskim zemljama.
Napredovanje u karijeri olakšavao mu je Rudolf Veder, ađutant SS komandanta Hajnriha Himlera, pa se učvrstio kao dirigent u Berlinu. Posebno mu je stalo da istisne glavnog dirigenta Furtvenglera i zauzme njegov položaj. Uspeo je to tek 1955. godine.
Zakasneli biografi obelodanili su kada je Karajan brzo raskinuo brak sa Anom Marijom Giterman jer je ona imala 25 odsto jevrejske krvi (pradeda je bio Jevrejin). Kada je Karajan zbog „četvrtine Jevrejke” dospeo na saslušanja 1943. pred Muzičkim sudom Rajha, nacistički šefovi su zataškali i obustavili postupak.
Iako u senci Furtvenglera, koji se bolje prilagodio Hitleru, Karajan je do pred kraj rata uspešno napredovao, dirigovao po okupiranim zemljama i pri tom je svaki koncert počinjao nacističkom „Horst Vesel koračnicom”. U kritičnoj 1944. ratnoj godini Karajan je uživao podršku Gebelsovog ministarstva propagande, a ministar naoružanja Albert Šper ga je docnije u „Dnevniku iz Špandau zatvora” opisivao kao osobu koja privlači Hitlerovo interesovanje.
Poslednji put u polurazorenom Berlinu Karajan je dirigovao u Državnoj filharmoniji februara 1945, zatim je umakao u Minhen, pa u Trst, okrenuo leđa nemačkom Rajhu i vratio u austrijski zavičaj. Dugo se skrivao u Tirolskim Alpima, u Sent Antonu kraj Arlberga, pa se dokopao rodnog Salcburga, gde je insceniran postupak denacifikacije, bez ikakve presude jer su dokumenti zataškani. Uz blagonaklonost savezničkih i austrijskih činovnika konstruisano je „drugo čudo Karajan”, konstatuje njegov biograf profesor Ratkolb. Otvoren je put za ponovni uspon. Karajan je 1954. preuzeo Berlinsku filharmoniju, postao šef festivala u Salcburgu, a 1982. proglašen je doživotnim dirigentom berlinske metropole. Uporno nastojanje da se ovenča titulom najvećeg nemačkog dirigenta svih vremena nije uspelo. Zabeležen je kao austrijski državljanin koji se, kao i Adolf Hitler, premetnuo u najvećeg Nemca. Do kraja života, do 1989. godine, Karajan je ostao u seocetu Anifu nadomak rodnog Salcburga. Otkriće njegove dugo prećutkivane nacističke karijere obelodanjeno je sada u Beču.
Božidar Dikić
[objavljeno: 13/04/2008]
