Izvor: Vostok.rs, 30.Maj.2013, 12:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Škola za umetnike reči
30.05.2013. -
Literarni institut Gorki je jedinstvena pojava. To nije samo jedini državni univerzitet u Rusiji gde se uči literarno majstorstvo, već i mesto odakle potiču mnogobrojne međunarodne nagrade, konferencije, književni konkursi i saloni, sastanci sa predstavnicima ruske književnosti. O ovoj neobičnoj obrzovnoj ustanovi za Glas Rusije govorio je rektor Literarnog instituta, pisac, književni kritičar Boris Tarasov.
Po čemu se razlikuje Literarni institut >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << od drugih obrazovnih ustanova u oblasti kulture, umetnosti, gde postoje slični fakulteti?
- Još početkom 20. veka među piscima je rođena svest da je umetniku reči potrebna škola, kao konzervatorijum za muzičare ili akademija za slikare. Literarni institut je napravljen kao visokoškolska ustanova koja pruža mogućnost kreativnim mladim ljudima da uodgovarajućoj atmosferi i po specijalnim programima razvijaju svoje literarne sospobnosti, da osvajaju domaće i svetsko kulturno nasleđe, stiču svestrani intelektualni razvoj i određuju svoje individualno mesto kao pisca i mesto u javnom životu u savremenom svetu.
I danas, i sutra i prekosutra ovi zadaci će ostati aktuelni. Uz osnovni rad na seminarima poezije, proze, kritike i publicistike, dramaturgije, dečije književnosti, umetničkog prevoda vrši se univerzitetska humanitarna priprema filološkog profila. Kurs sadrži i osnove politikologije, ekonomije i prava, uredničkog i izdavačkog posla. Sve to omogućava diplomcima da uspešno rade ne samo u literarnoj sferi, u izdavačkim kućama, novinama, listovima, na radiju i televiziji, već i u administraciji (između ostalog predsedničkoj), u gradskim upravama, bankama i firmama, gde je potrebno poznavanje čovekove psihologije, literarne, filološke ili jezičke navike. Spoj stvaralačkog, fundamentalnog humanitarnog i primenjenog obrazovanja čini neponovljivu specifiku obuke studenata na Literarnom institutu Gorki.
Profesore, već dugo godina ste rektor Literarnog istituta. Kako vam se čini njegova budućnost?
- U epohi vladavine masovnih vidova umetnosti koji pojednostavljuju proces mišljenja, vizualizacije percepcije, spot serijske svesti, komercijalizacije književnosti i isticanja u prvi plan autora kriminalnih, avanturističkih, ljubavnih, ženskih, fantastičnih dela dešava se devalvacija duhovnih osnova života, estitičkog ukusa, intelektualnog promišljavanja ne samo akutnih socijalnih problema, već i neraskitivo vezanih sa njima glavnih pitanja i smislova ljudskog bitisanja.
U takvoj situaciji „igre devalvacije“ treba da se sačuva spasilačka „igra revalvacije“, orijentisana na vrhove domaće i svetske literature. Sada shvatanje fundamentalnog značaja harmonične pravilsnoti raspodele predmeta stiče posebnu važnost. Mislim da takvom razumevanju pored ostalih, ništa manje važnih zadataka, treba da služi Literarni institut.
U Rusiji samo na Literarnom institutu postoji katedra umetničkog prevoda. U čemu je njena osobenost?
- Prevod sa stranih jezika se praktikuje u čitavom nizu obrazovnih ustanova, ali prevod upravo umetničke književnosti kao poseban pravac postoji samo na Literarnom institutu. Prevod umetničke književnosti zahteva poseban prilaz, dobro znanje ne samo teorije i istorije tog vida delatnosti, poznavanje zemlje i slično, već i finesa ruskog jezika, raznih sistema slikovitosti u oba jezika, njihov odnos i mnogo toga drugog. Tome pomažu profesionalci svetskog nivoa, koji predaju na Literarnom institutu kao što su Jevgenij Solonovič (prevodilac italijanske književnosti, dobitnik mnogih istalijanskih i rusko-italijanskih nagrada), Viktor Golišev (predsednik Udruženja prevodilaca) čiji prevodi engleske književnosti postali su klasični, i nažalost sasvim nedavno preminuo je Aleksandar Revič (odličan prevodilac francuske književnosti, dobitnik Državne nagrade). Kod nas rade izuzetni majstori svog zanata – Valerij Modestov, Vladimir Bobkov, Natalija Malevič, Ana Jampoljska, naša nekadašnja studentkinja Marija Zorkaja.
Da li se može reći da vi i vaše kolege sa katedre umetničkog prevoda dajete ogroman doprinos razvoju dijaloga kultura, dijaloga civilizacija?
- Da, ovaj doprinos je vrlo značajan. Zahvaljujući predavačima prevoda Literarni institut plodotvorno razvija svoje međunarodne veze sa univerzitetima Italije, Nemačke, Engleske, Irske, Francuske, organizuje zajedničke konferencije, vrši razmenu studenata i predavača na paritetnim osnovama, stvara programe za njihovo stažiranje. Indikativni primer rusko-italijanskog kulturnog dijalog može da bude rusko-italijanska nagrada Duga, koju je utvrdila italijanska asocijacija Upoznajemo Evroaziju i Lierarni institut Gorki. Dodela takve godišnje nagrade za mlade pisce i prevodioce perspektivan je događaj u književnom životu Rusije i Italije. Ona daj edoprinos jačanju kulturnih veza između naših naroda, čuva i razvija autentično sstvaralaštvo u epohi degradacije istinskih estetskih vrednosti. Nagrada Duga stimuliše, kako je pokazalo iskustvo, stvaralaštvo onih mladih autora u rusiji i Italiji koji se ne lakome brzim uspehom i privremeno popularnim tendencijama i ciljano teže usavršavanju svog pisanja ni malo lakim putevima. U našim planovima je takođe makar delimična obnova onog prevodilačkog pravca koji je vezan sa jezicima zemalja ZND i naroda Rusije i koji je do raspada Sovjetskog Saveza vrlo intenzivno radio.
Danas Literarni institut radi već 80 godina. Bez obzira na solidan uzrast, univerzitet ostaje ne samo centar istorijskog nasleđa, već i savremenog, živog stvaralačkog razvoja, a njegovi diplomci su poznati ne samo u Rusiji, već u čitavom svetu.
Ana Fjodorova,
Izvor: Glas Rusije
