Izvor: Politika, 03.Nov.2014, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Škola za Srbe na zapadu Albanije
Ekerem Dulević vodi udruženje „Jedinstvo” u Fieru, i u trpezariji svoje kuće organizovao je kurseve srpskog jezika
Jedan uporan čovek pod imenom Ekerem Dulević živi na jugozapadu Albanije, u gradu Fieru. Albanske vlasti su njegovim precima, zbog asimilacije, promenile prezime u Dula, a Srbin Ekerem je preko suda nedavno vratio svoje familijarno ime u Dulević. I to nije sve. Dulević vodi srpsko udruženje „Jedinstvo”, od 2012. godine, i u svojoj kući, tačnije u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << trpezariji, organizovao je kurseve srpskog jezika.
Njegov otac dao je četiri ara svoje zemlje za igradnju objekta u kojem će deca od najmlađeg uzrasta učiti srpski jezik, i Dulević se nada da će uskoro biti postavljen kamen temeljac te ustanove.
Ekerem Dulević ne priča mnogo, i ne želi provokacije na nacionalnoj osnovi, koje je imao prilike da doživi na sopstvenoj koži. Posle utakmice Srbija – Albanija u Beogradu, ekstremisti su polomili stakla na njegovoj kući gde su se održavali časovi, i polupali su mu inventar.
Sa njim razgovaramo u Beogradu, gde mu je na Sajmu knjiga uručeno 200 knjiga od Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva, za srpsku zajednicu u Albaniji.
– U Albaniji postoji 30.000 Srba, a naše udruženje okuplja 5.000 ljudi. Imamo tri srpska udruženja u Albaniji – kaže naš sagovornik.
Vlada Republike Srbije 2012. godine započela je sa izdvajanjem sredstava za izgradnju višenamenskog objekta gde će na jednom mestu biti škola, biblioteka i kulturno-privredni centar u Fieru. Dulević se sastao sa Zoranom Lužanin, pomoćnicom ministra prosvete, i obećano mu je da će dobiti i sva potrebna nastavna sredstva.
Ovo ministarstvo, u okviru programa „Srbija za Srbe u regionu”, godišnje dodeljuje 45 stipendija, najviše za srpsku decu iz Albanije. U Beograd je Dulević doveo devetoro studenata srpskog porekla. Oni studiraju ekonomiju, političke nauke, arhitekturu, filologiju. Kažu nam da im je potrebna pomoć oko savladavanja stručnog gradiva, i da su u zaostatku u odnosu na druge Srbe iz regiona, jer su u školi učili albanski, i ne vladaju najbolje srpskim. Zato se nadaju da će zaživeti Ekeremova nastojanja da se ovaj segment obrazovanja na srpskom jeziku institucionalno uredi.
U Domu vojske u Beogradu Duleviću je uručena zahvalnica za očuvanje kulturnog identiteta srpske zajednice u Fieru, posebno zbog iskazanog interesovanja za spomeničko nasleđe i 17 srpskih vojnih memorijala, koje on lično posećuje u Albaniji. Priznanje je dobio od Udruženja ratnih dobrovoljaca 1912–1918, a uručeno mu je na svečanoj akademiji „Bizerta u srcu Srbije”, održanoj povodom obeležavanja uloge severa Afrike u oporavku i obuci srpske vojske u Prvom svetskom ratu.
Na sever Afrike, u francusku bazu u Bizerti, od 1916. godine pristizalo je 61. 260 srpskih vojnika koji su prošli kroz 36 lečilišta i mesta obuke. Povredama je podleglo 3.226 ratnika, i u Tunisu, Maroku i Alžiru ostala su 24 srpska vojna memorijala. Dragan Popović, državni sekretar Ministarstva za rad, obavestio je skup da je pokrenut predlog bratimljenja gradova Bajine Bašte, čiji su vojnici učestvovali u Velikom ratu, i Menzel Burgibe, u Tunisu, kao i Niša i Bizerte.
Na ovom skupu počast srpskim vojnicima odao je i ambasador Tunisa u Srbiji Majid Hamloui: „Bizerta je otvorila vrata vašim pradedovma, ljudima kojima danas treba da se ponosite”, rekao je između ostalog
Luka Nikolić autor knjige „Srbijo, majko i maćeho” pomenuo je postupak Zavoda za zaštitu spomenika kulture, za izradu obeležja koja će uskoro biti postavljena na naša vojnička groblja u severnoj Africi. Postoji i inicijativa da se vrati naziv srpske ulice u Tunisu, koja je preimenovana u jugoslovensku, i da se deveti januar proglasi danom srpsko-tunižanskog prijateljstva.
Mirjana Sretenović
objavljeno: 04.11.2014.
