Izvor: Politika, 21.Okt.2012, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Škart poluvreme
Do 26. oktobra posetioci Muzeja primenjene umetnosti mogu da vide radove nastale na granicama aktivizma, poezije, muzike, arhitekture
Prva izložba na kojoj je među učesnicima trebalo da bude umetnička grupa „Škart”, koju su činila dva, tada mlada studenta arhitektureĐorđe Balzamović Žole i Dragan Protić Prota, održana je u Muzeju savremene umetnosti pre nešto više od dve decenije. Njihov rad tada je završio u kanti za otpatke. Na kutiji sa radovima bilo je napisano >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „škart” i osobi koja je čistila galeriju u večernjim časovima, u danima kada se pripremala postavka, bilo je logično da bi kutiju i njen sadržaj trebalo baciti. Ovih dana isti ljudi vratili su se „na mesto zločina” retrospektivno izlažući na postavci „Poluvreme” arhivski materijal – svedočanstvo njihovog postojanja na umetničkoj sceni.
Neformalno kako oni to obično i rade, izložba (kustos Slobodan Jovanović) otvorena je jednog običnog utorka, 9. oktobra 2012, tokom radnog vremena, bez pompe i glamura, pozivnica i gostiju. Do 26. oktobra posetioci će moći da vide umetnost nastalu na granicama aktivizma, poezije, muzike, arhitekture, likovne i primenjene umetnosti: samizdat-samodat produkciju, grafički dizajn, dvanaestogodišnju inicijativu horova Horkeškart i Proba, Nove radinosti i Pesničenja, mobiljke, biljke na točkovima sa Venecijanskog bijenala arhitekture, čudnorasklopivu „SEAS” kutiju i pesmašinu, mašinu za snimanje poezije posetilaca.
Ono sa čim se svi koji uđu u muzej prvo susreću jeste mnogima dobro poznat rad „Tvoje g…. – tvoja odgovornost”. Kako se rodila ideja i na šta sve ovaj slogan i danas može da se odnosi objašnjavao je tokom druženja sa novinarima Dragan Protić:
– Još od kada su naši radovi bačeni kao otpaci shvatili smo da se treba na vreme pobuniti protiv svih predrasuda šta je škart a šta nije škart. U tom duhu nastajala je naša umetnosti. Kao i ovaj rad, koji se naslanja na građansku neposlušnost. Naš prijatelj iz Brisela živeo je u ulici koja nije imala nikakav drvored, niti zelene površine, pa je pseći izmet, koji niko nije čistio, postao ozbiljan problem. Pozvao nas je u jednom trenutku da kao dizajneri uradimo malu kampanju za tu ulicu i njene stanovnike. Mi smo je uradili a kad smo se vratili u Beograd 2000. godine shvatili smo da cela priča može da ima i drugačiji kontekst, pa smo proširili asortiman reklamnog materijala i distribuirali ga. I danas bi možda trebalo da se zapitamo gde smo i kuda srljamo.
Poseban kuriozitet postavke jeste slikovnica Saše Mikroba, sa kojim su Prota i Žole sarađivali od početka a koja do sada nije nikada viđena. Njih dvojica pronašli su je tokom prebiranja kroz obilje sačuvane arhivske građe. Upravo tu knjižicu svi koji dođu u muzej imaće priliku ručno da oboje.
Poslednjih godina „škartovci” se bave organizacijom treninga aktivne poezije Pesničenje, arhitekturom neuravnoteženih hodalica, zaključno sa „umetničkom okupacijom” muzeja u projektu Domuzej, kao i angažovanjem samohranih majki za rad na vezu „nove kuvarice”. Jedna od njih, Lenka Zelenović, koju je, kako ona sama kaže,Prota i otkrio, ispričala je kako nastaju neke od njenih najzapaženijih kuvarica (mnoge su bile izložene na Oktobarskom salonu 2007. godine):
– Članice Udruženja samohranih majki uglavnom su radile na zadati tekst ili temu. U jednom trenutku, uz Protinu podršku, kao jedna od njih, rešila sam da budem aktuelna. Tako da danas imam i političke i ekološke radove. Uvek nešto mora da me dotakne i onda reči teku same. Kao na primer: „Deset sa lukom, deset sa mukom” posvećene devedesetim, ili „Ljuto bilo dok je bio Sloba, al’ još ljuće nasta doba” čija je referenca današnjica.
M. Dimitrijević
objavljeno: 22.10.2012.
