Izvor: S media, 09.Apr.2010, 10:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skandinavska književnost kod nas
Roman norveškog pisca Juna Fosea "To je Ales", predstavila je danas izdavačka kuća "Arhipelag".
Ovaj kratki roman je objavljan u istoimenoj ediciji, koju je ta kuća pokrenula s ciljem da srpskim čitaocima ponudi značajna dela svetske literature koja do sada nisu bila prevedena na srpski jezik i čiji su autori malo ili potpuno nepoznati domaćim čitaocioma.
Glavni urednik "Arhipelaga" Gojko Božović podsetio je da Fos nije nepoznato ime u našoj sredini pošto >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << su njegove drame izvodjene u srpskim pozorištima a strani ansambli su ih izvodili na Bitefu.
Naime, Fos je slavan u svetu pre svega kao dramski pisac i njegovih 26 drama je izvodjeno u više od 700 pozorišta i prevedene su na 40 jezika.
On se bavi pisanjem svih književnih formi i objavio je 12 romana, dve knjige priča, sedam pesama i dve eseja, ali u poslednje vreme se uglavnom bavi pisanjem romana.
Roman "To je Ales", objavljen 2004. godine. veoma je dobro primljen medju kritičarima.
Zanimljiva podatak je da ga je autor originalno napisao na nemačkom jeziku pošto je roman poručio jedan izdavač iz Hamburga na zadatu temu - more.
Srpsku verziju je prevela sa norveškog Mirna Stevanović.
Božović je kazao da more jeste deo priče i da se može prepoznati da je autor iskusni i visoko cenjeni dramski pisac pošto je vrhunska pozorišna dramatuergija primetna u ovom nevelikom delu.
Njegovu prozu odlikuje vrlo sugestivni minimalizam kojim Fose postiže izuzetan efekat, naglasio je Božović.
Priča je o čoveku koji je nestao bez traga dok je plovio čamcem po fjordu i jedini materijlani trag njegovg postojanja je prazan čamac.
Njgeov život rekostruiše žena s kojom je živeo, kroz unutrašnji monolog pokušavajući da dokuči da li je mrtav ili je samo odlučio da nestane iz njenog života.
Prevodilac Mirna Stevanović je upozorila da su Foseove rečenice neverovano dugačke jer on sledi tok svesti i pribegava "otvorenoj" interpunkciji.
Osvrnuvši se na opšte ukazivanje na piščev minimalizam, ona je kazala da to ne znači da je naracija škrta i suva, već se odnosi na količinu reči.
Njegov je stil, prema Stevanovićevoj, veoma poetičan i oseća se emotivni naboj, ali stvarne radnje nema, kao ni zapleta već se sve gradi na unutrašnjoj tenziji koja je prisutna u ličnostima.
