Izvor: Politika, 13.Okt.2014, 22:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skandinavci su mi bili uzor
Arhitekta Radmila Milosavljević već pola veka sarađuje sa našim listom, pišući o uređenju enterijera, domovima poznatih umetnika
– Dizajn enterijera je moja životna odrednica – kao da ništa drugo u životu nisam i ne bih mogla da radim. Ovom rečenicom arhitekta Radmila Milosavljević počinje priču o karijeri dugoj skoro pola veka koliko, zanimljivo je, traje i njena saradnja sa našim listom. I zaista, pojavom i stavom ova dama odaje osobu koja kao da živi svoju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << profesiju.
Tokom rada u Zavodu za kulturu stanovanja, ali i nakon toga, uredila je preko 3.000 privatnih prostora. U međuvremenu je napisala i oko 2.500 tekstova, koji su bili objavljivani u različitim rubrikama „Politike” da bi danas njeni predlozi i priče o poznatim stvaraocima našle svoje mesto u rubrici „Spektar”. Bavila se poetikom prostora, domovima poznatih umetnika, zatim dizajnerima 20. veka – sve tri teme objedinjene su u tri knjige u izdanju „Orion arta”. Sarađuje i sa časopisom „Kuća stil”.
Ako ste sredinom šezdesetih godina prošlog veka poželeli da svoj stan opremite po savetu stručnjaka i zarad toga pomoć potražili u Zavodu za kulturu stanovanja, velika je šansa da biste savet tamo dobili baš od Radmile Milosavljević.
– Iako smo danas u eri komunikacije ranije je, dok je postojao jedan TV kanal i jedan radio, bilo mnogo lakše doći do publike. Gledala se samo jedna televizija i greške nije moglo da bude. Jednom se objavi vest i svi je znaju. Tako je bilo i sa zavodom – kaže naša sagovornica.
– Zavod je bio potpuno nova stvar. Jer, čak se ni na Arhitektonskom fakultetu, koji sam završila, nismo bavili enterijerom. Na jednom spratu imali smo izložbu nameštaja domaćih proizvođača, dok su na drugom bile naše kancelarije. Ako mislite da smo bili van svetskih tokova grešite. Dobijali smo redovno časopise iz Francuske, Italije, Amerike, sa prostora Skandinavije. Posebno sam cenila „severnjake” jer su ozbiljni, vredni, organizovani.
Dodaje da je svako ko je došao dobio savet – različiti karakteri, potrebe, porodično stanje, interesovanja. Upravo stoga, kako kaže, ključ je bio u psihologiji, da bi enterijer bio i lep i funkcionalan.
Što se saradnje sa „Politikom” tiče jedan poziv promenio je sve. Prvi kontakt sa Nadom Doroški, tadašnjom urednicom rubrike „Žena, dom, porodica”, bio je uspešan. Tema nikada nije nedostajalo, a prva njena kolumna nazvana je „Stanovanje u sto lekcija”. Imena su se vremenom menjala – „Arhitekta u kući”, „Uređenje doma”… Od praktičnih saveta do teorije.
– Tokom sumornih devedesetih rešila sam da pišem drugačije – o sobama koje sanjam, o izmišljenim prostorima koji ne postoje, ali čija bi virtuelna egzistencija i razmišljanje o njima bar na kratko vedrinom bojilo misli čitalaca. Teška su vremena bila. Želela sam da ih olakšam.
Brojna putovanja donela su još brojnije posete kućama u stanovima u kojima su živeli velikani – pisci, slikari, muzičari... Ibzen, List, Gete, El Greko. I mada svaki različit na svoj način, kao što su bile i ličnosti autora koji su u njima živeli, za svaki se prostor moglo reći da je inspirativan.
U jednom trenutku Radmila Milosavljević osnovala je i Dopisnu školu za dizajn enterijera „Ambijent”, koja je neko vreme bila veoma aktivna, prve godine javilo joj se čak 1.000 zainteresovanih. Godinama se broj polaznika osipao, ali još uvek ima onih koji se jave mejlom. Stoga je napravila korak dalje – unapredila je nedavno sajt svoje škole, koja će, nada se, nastaviti da funkcioniše u rukama njene unuke.
M. Dimitrijević
objavljeno: 14.10.2014.
