Izvor: Glas javnosti, 09.Okt.2008, 07:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sinteza drame i muzike

Posle 25 godina pauze, „Verter“ Žila Masnea ponovo se vraća u Narodno pozorište, a premijerno izvođenje zakazano je za večeras od 19.30 časova na Velikoj sceni. Režiju potpisuje Nebojša Bradić, operu je muzički pripremio gost dirigent Dorijan Vilson, scenograf je Miodrag Tabački, a kostimograf Bojana Nikitović.

U ovoj lirskoj drami u četiri čina, čiji su libreto, po Geteu, napisali Blo, Mije i Hatrman naslovnog junaka večeras će igrati Dejan Maksimović, a Janko Sinadinović >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << i Li Hon na reprizama 11. i 15. oktobra. Šarlotu će premijerno pevati Dragana Jugović del Monako, a na repriznim izvođenjima Nataša Jović-Trivić, Aleksandra Angelov i Tamara Marković.

Ostali solisti na premijeri biće Vladimir Andrić (Albert), Aleksandar Stamatović (Baji), Sofija Pižurica (Sofija), Branislav Kosanić (Johan), Darko Đorđević (Šmit), Milan Prosen (Brilman) i Olivera Krljević (Kethen).

Naglašavajući da očekuje lepu predstavu s obzirom na to da je tokom rada bila dobra i otvorena saradnja, Bradić je ocenio da su svi učesnici, i oni koji pevaju večeras, kao i oni na reprizama, bili na istom zadatku.

IZVOZNI ARTIKAL

Direktor Opere Dejan Savić ocenjuje da je Beogradska opera sa ovom predstavom učinila veliki iskorak prema sasvim novom izrazu, a to je pomak sa italijanskog verističkog repertoara ka francuskom.

- „Verter“, jedna od najlepših Masneovih opera, nije bio na našem repertoaru skoro tri decenije, pa zbog toga i ne čudi toliko interesovanje publike za ovu operu koja je spojila dva genija, Getea i Masnea. Nadam se da će ova predstava sigurno biti naš izvozni artikal, posebno u Italiji, gde smo već dogovorili gostovanje - kaže Dejan Savić.

- Dakle, da proniknu šta je to sinteza drame i muzike u „Verteru“, jer pevana reč je samo jedan sloj u operi - istakao je Bradić.

Inače, doba u kojem je Verter nastao poznato je u nemačkoj književnosti kao „sturm und drang“, u kojem su napredni duhovi dizali glas protiv kneževskog feudalnog pritiska, malograđanskog duha i puritanizma. Gospodin Mladen Sabljić, reditelj poslednje inscenacije „Vertera“ u nacionalnom teatru iz 1973. godine, u programu predstave navodi da je fabula „Vertera“ privukla pažnju francuskog kompozitora i pesnika ljubavi Žila Masnea.

- On je ljubav opevao u svim njenim formama; mističnoj, čulnoj, platonskoj i romantičnoj. Masne je „Verteru“ utisnuo svoju dušu i savest umetnika. U ovoj operi, kompozitor je ispisao najbolje i najdirljivije stranice na temu ljubavi. Roman je u formi libreta pretrpeo niz izmena. Prilagoditi za scenu roman u pismima koja obuhvataju veoma mnogo materijala i niz intimnih ispovesti nije bio ni lak ni jednostavan posao. Princip jezgrovitosti i kratkoće, koji svaki operski libreto zahteva, bili su u tom smislu odlučujući - zapisao je Sabljić i ukazao da je kao glavna i jedina tema opere, za razliku od romana, ostala ljubav Vertera prema Šarloti.

- Opera „Verter“ nosi sva obeležja francuske lirske opere. Muzika meka, često i do sentimentalnosti sladunjava, lako prijemčiva za uho šireg sloja slušalaca. Za takvu vrstu muzike, najzahvalniji materijal su ljubav i ljubavne scene u najrazličitijim formama. U tome i leži uspeh Manea kao operskog kompozitora - ocenio je Mladen Sabljić.

Nastavak na Glas javnosti...

Blic: Život u stvarnosti koje nema