Izvor: Blic, 19.Maj.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sin na službenom putu
Sin na službenom putu
Nedavno se na tržištu posredstvom izdavačke kuće 'Književne novine' pojavila druga knjiga Vladana Živojnova, 'Pogodak u prazno', rezultat duhovnog krosovera pravoslavlja i tibetanskog budizma, kome je pribegao. Kada je kritička svest rane omladinske štampe na prelazu iz sedamdesetih u osamdesete prevazišla komunističke institucije u okviru kojih je nastala, bila je odmah zauzdana.Tada je otišao u Ameriku.
'Za svetog Nikolu 1983. otišao >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sam iz komunističke lakrdije.
Moja američka inkarnacija 'Studenta' bila je saradnja sa 'Mekvorld' magazinom u Silikonskoj dolini, 1986. koji počinje da kreira potrebu za personalnim računarom. Bukvalno smo dizajnirali tu potrebu kao što smo to nekada radili u redakciji 'Studenta', odnosno u omladinskoj štampi, kreirajući kritički pogled na stvarnost i inkvizitivan način razmišljanja, gradeći profesionalnu medijsku etiku. Kada je idealizam demokratizovane informacije na vebu otkupljen korporativnom ideologijom, novcem, shvatio sam da su komunistička i koroporativna ideologija - jedno te isto'- kaže za 'Blic' Vladan Živojnov.
Nekoliko prvih godina u SAD bavi se dizajniranjem reklama i postera a onda u potrazi za duhovnim bićem, ili kako je u recenziji knjige zapisao David Albahari, u potrazi za neznancem u samom sebi, krenuo put Tibeta.
-'Jednog sam jutra 1989. stajao pokraj prozora i dole pod sobom posmatrao San Francisko, grad mojih snova, osećajući fundamentalno nezadovoljstvo životom. Imao sam stan, zaradio slobodu da ne moram da idem na posao svakog jutra a opet bio nezadovoljan. Odlučio sam da ovog puta moje putovanje bude kako spoljašnje, fizičko, tako i unutrašnje, duševno. Jedino nisam znao da je jednostavnije leteti avionom neke kompanije nego unutrašnjim raketama i podmornicama i savladavati iznenadne mine sopstvenog ega i uma. Proputovao sam čitavu dužinu Himalaja od Anapurne do Karakoruma i celu dužinu daleke Azije od Katmandua i Bangkoka do Balinežanskih ostrva sa punom svešću zašto putujem i u ime čega'- priča Živojnov o periodu života kada se ozbiljno suočio sa samim sobom.
Ali put duhovnog preobražaja nije bio ni lak ni jednostavan.
-'Budizam uči da sve ljude volimo kao svoje roditelje. Tako sam imao prepreku već na početku, bio sam u 'generacijskom konfliktu' s ocem. Prvo je trebalo, dakle, da ga zavolim i to se desilo posle mog prvog boravka na Himalajima, 1991. Meditacijom sam smirio um i kad smo se sreli, talas vantelesnog iskustva preneo me je iz kuhinje našeg beogradskog stana u ptičju perspektivu iz koje sam video zgradu kao kutiju šibica, Beograd na dlanu, Srbiju, Balkan, Evropu… a oca kao bubicu koja maše nožicama trudeći se da mi objasni 'nešto za moje dobro'. Iz nepreglednog univerzuma sopstvenog prosvetljenja pokuljala je po prvi put misao da ta bubica koja energično vrti nožicama radi to zato što me voli, da je to njen način jer drugi ne zna'- opisuje prvu od mnogobrojnih prepreka na putu do, budisti ga zovu, 'prosvetljenog uma'. Milorad Pavlović Prijatelj iz Holivuda
Ričard Gir postao je moj duhovni prijatelj tokom godina. Oborila me je njegova prostosrdačnost i iskrenost. Upoznao sam ga bolje u Daramsali, u kući Dalaj Lame gde je, kao i ja, bio gost, 1991.
Sjaj ekstremno popularne holivudske zvezde tamo je bio nebitan i to mu je donelo toliko željeno oslobođenje. Gir se kao dete radovao i smejao, hvaleći mi se: 'Ej, čoveče, ama baš niko me ne prepoznaje'. 'Pravoslavni budizam'
Ideja o mešanju dve religije, budizma i pravoslavlja, samo na prvi pogled izgleda bogohulno. Dokle su nas dovela tumačenja svetskih religija bez obzira što izvorna učenja Isu
sa, Bude i Mohameda sadrže vrlo praktičnu sličnost učenja? Njihova aplikacija u stvarnosti kiks je u odnosu na misao koju sadrže.
