Izvor: B92, 26.Jun.2008, 18:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Silver Jews
Lookout Mountain, Lookout Sea
(2008 – Drag City)
Ocena: 9
16 akorda je dovoljno za magiju: G, D, Em, C, Dm, A7, Am, Fm7, G7, Bm7, Bm, D7, E, Amaj7, Dmaj7 i A. „Vidim polja što se žitom zlate i na brijegu vidim rodni dom, svakog trena mislim na te..." – zemlja, zemlja, novo granatiranje emocijama David Bermanovih Silver Jewsa.
"There is a house in New Orleans, not the one
you've heard about. I'm talking >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << about another house"...one....two... 3 4 5 we're
trapped inside the song. We're trapped inside the song" where the nights are so long" (New Orleans-Starlite Walker/Silver Jews)”
Kad sam završio zanat, nije bilo posla, pa sam sa očuhom čistio kabine u porno bioskopu. U procepu, pored uflekanog sedišta, ponekad bih pronašao kovanicu od 5 nemačkih maraka, verovatno ispalu iz nečijih spuštenih pantalona.
Krišom bih metalni novčić ubacio u džep, a onda subotom krenuo u obilazak kalinovačkih prodavnica ploča, second i third handova. Tako sam počeo da skupljam albume sa narodnom, amerikana i (hard) rock muzikom.
Ploča koja strašno odudara od ostatka moje kolekcije (npr. Boston - Don’t look back, Chicago - Stone Of Sisyphus, Berlin - Greatest Hits Remixed, Russ Ballard - The Fire Still Burns) zove se American Water (1998). Snimila ga je ptica selica na čijim vratima porodičnog gnezda stoji natpis David Berman. Ako želite da saznate nešto više o njemu, tj. o toj ptici, pozvonite na link s njegovim imenom.
Često sam se pitao zašto je ovaj album u pičforku dobio ocenu 9.9, a ne 10.0. Autor je verovatno upecao celu redakciju na levu nogu. Možda je potplatio glodura?
Bek tu rijaliti - ako nikad pre niste čuli „američku vodu", pustite je neka proteče i kroz vaše uši. U pitanju je verovatno najbolje ostvarenje Pavementa na kom je jedan Pavementovac (Stephen Malkmus) ikad svirao i na čijem omotu nigde ne stoji reč Pavement.
Svetlosni snopovi dubokih misli, tragi-komične slike i figure, potrpane u ovom „Mini Morisu" od 40 plus/minus pet minuta odvešće vas vrlo daleko, a da se u biti ne mrdnete iz vaše stolice. O drevnoj antičkoj istiniti otpevanoj u „We are Real" - „All my favorite singers couldn't sing" neći više da rasipam komplimente.
Posle 6 albuma i dva EPja u devetnaest godina, teško je delo koje na svojim autorskim plećima nosi Berman svrstati u neki generički koordinatni sistem. Prvi je bolji od trećeg, treći je lošiji od šestog, peti je bolji od četvrtog, a četvrti album je bolji od drugog. Svi za jednog? Jedan za sve?
Ovogodišnji laureat „Lookout Mountain, Lookout Sea", logičan je i trijumfalan nastavak svih dosadašnjih saga i (zasigurno gubitničkih) priča koje slede.
Rekonvalescentski flešbekovi iz alkoholičarskog i narkomanskog raja, rodnog mesta legendi džeza Jacoa Pastoriusa i Archija Shepa, Fort Lauderdalea (Candy Jail) samo su jedna u nizu crtica ispisanih na ceduljama otcepljenim iz hotelskih blokova. Kakvih hotela? Barokna slova i zaglavlja, a sobe verovatno neprovetrene, pune ustajalog vazduha i krepalih bubašvaba izvrnutih na leđa.
Fenomenalno, ali fe-no-me-nal-no zvuči obrada fenomenalnog originala - singla projekta japanskog genija Torija Koda, Maher Shalal Hash Baz - "Open Field" (2003). Ceo tekst ide tačno ovako "Open field with a window, open field with a child”. I onda opet. I opet. Repeticija. Minimalizam na delu.
Da ipak bacim novčić uvis i zloupotrebim neki sistem i neku referencu. LMLS je primerice daleko bolji od Dylanovog Modern Times (2006). Pa ako ste se do sada kleli u tu ploču ili neki od poslednjih albuma J. Casha, W. Oldhama, N. Diamonda – izvolite!
Kao što je nekada Danilo Kiš‚ umesto sabranih pisao izabrana dela, tako danas neuspešni samoubica Berman piše, peva i komponuje odabrane albume.
