Izvor: Blic, 10.Nov.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sila u slici
Sila u slici
Kada je Eduar Mane imao 16 godina proveo je tri meseca na brodu za Brazil, razmišljajući o karijeri brodskog oficira. Srećom po ljubitelje umetnosti, njegove mornaričke ambicije bile su kratkog veka, ali njegova životna opčinjenost morem evidentna je na svakoj od 40 slika na izložbi 'Mane i more', otvorenoj prošle nedelje u čikaškom Umetničkom institutu. More i nije tema koja se 'na prvu loptu' vezuje sa Maneovim radom. Zato je pomenuta izložba još značajnija >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << jer je na sjajan način istražila ovaj nedovoljno proučen deo slikarevog rada. 'Razmatrajući samo jednu temu kojom se neki umetnik bavio godinama, jasno možemo pratiti promene u toku njegove karijere,' objašnjava Daglas Druik, kustos Evropskog odeljka Umetničkog instituta. 'Ali ovde smo tu temu ujedno stavili u kontekst sa drugim umetnicima koji su je takođe obrađivali. Tako možete videti kako je Mane reagovao na Korbea i Delakrou i kako su ti mlađi umetnici reagovali na njega.' Prvi morski pejsaž Mane je naslikao 1864. godine. 'Bitka ‘Kirsardža’ i ‘Alabame’' iz perioda Građanskog rata monumentalna je slika i omaž dugoj tradiciji istorijskog vojnopomorskog slikarstva.
Ona predstavlja i oštar prekid sa prethodnim stilom nizozemskih mornaričkih slika iz 17. veka. Dok su Holanđani u tančine slikali i najmanji detalj i hteli da predstave svaki trenutak akcije, Mane je za glavnu temu uzeo samo more. Linija horizonta je uzdignuta, brodovi su predstavljeni u daljini a široki potezi četkicom više doprinose rečitosti nego minucioznosti. Gospodin Druik kaže da je čikaška izložba, po mnogo čemu, pravo otkrovenje. 'Mnogi Manea ne smatraju koloristom,' čudi se on. 'Dok sam gledao slike_arhiva sa izložbe primetio sam čestu upotrebu svetlo plavih i zelenih nijansi, dok je Maneova ljubav prema crnoj i beloj skoro fovistička po intenzitetu – mnogo više nego što je to slučaj kod impresionista.
More je vremenom postalo mnogo življe i manje jednolično. Slike dovršene za vreme njegove bolesti predstavljaju sablasnu meditaciju o sopstvenom približavanju smrti. Na njima je ostalo samo more kao istinska tema, sa svim svojim metaforama i ličnim značenjem. Upravo takvo krajnje lično viđenje okeana, kao sile koja hipnotiše, ostaje u glavama posetilaca još dugo pošto napuste izložbu. Ona je otvorena do 19. januara 2004. godine. M. K.
