Izvor: B92, 30.Maj.2012, 13:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šijan predstavio knjigu o Gotovcu
Knjiga "Kino tom. Antonio G. Lauer ili Tomislav Gotovac između Zagreba i Beograda" reditelja i scenariste Slobodana Šijana, koju su kao suizdavači objavili beogradski Muzej savremene umetnosti i Hrvatski filmski savez iz Zagreba, predstavljena je u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića.
O knjiizi, ali pre svega o multimedijalnom umetniku Tomislavu Gotovcu (1937-2010) govorili su njena hrvatska urednica Diana Nenadić, autor Slobodan Šijan, i dvojica >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << srpskih istoričara umetnosti prof. dr Jerko Denegri i Dejan Sretenović.
Nenadić je objasnila da su se uključili u štampanje Šijanove knjige jer su prostorije Saveza bile Gotovčev drugi dom u kome je provodio slobodno vreme i učestvovao u svemu što se radilo.
Ona je ispričala da je, dok je Gotovac bio živ predložila da napiše njegovu monografiju, ali umetnik je projekat preuzeo u svoje ruke i uz konsultacije sa dugogodišnjim prijateljem Denegrijem insistirao da u centru pažnje bude njegov rad kao likovnog umetnika proširenih medija.
Za nju je bitno da je autor "Kino tom-a", ne samo filmski umetnik, već istoricar i teoretičar filma, svetskog ugleda i veliki stručnjak za Gotovčevo filmsko stvaralaštvo. "Samo je Šijan mogao da napiše knjigu koja će u buduće biti nezaobilazna osnova za buduće istraživanje Gotovčevog filmskog opusa", istakla je Nenadićeva.
Šijan je objasnio da je knjiga nastala iz potrebe da se oduži prijatelju i umetniku Gotovcu, čije je prisustvo u Beogradu ostavilo neizbrisiv trag na nekoliko generacija filmskih stvaralaca okupljenih oko Akademije za pozorište, film, radio i televiziju krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina prošlog veka.
"Tih nekoliko generacija se sasvim sigurno mogu nazvati izgubljenim, jer su događaji prouzrokovani aferom oko filma ''Plastični Isus'', čiji je ključni učesnik bio i Gotovac, u velikoj meri odredili njihove sudbine i onemogućili im trajnije postojanje unutar jugoslovenske i srpske kinematografije", ocenio je Šijan. Njegeovo je mišljenje da dok Zagreb čini sve da se Gotovac podigne na pijedastal koji mu pripada, u Beogradu je zapostavljen iako je tokom jedne decenijeigrao značajnu ulogu na toj kulturnoj sceni.
Sretenović je primetio da je Šijanova knjiga u skladu sa multimedijalnim umetnikom poput Gotovca, "u vidu "kolaža"koji su sačinjeni od analiza, sećanja, citata, fotografija, skica, ali i pokušaja razumevanja nekih procesa koji su uticali na nastanak filmova Gotovca ili na formiranje njegovih umetničkih stavova i postupaka".
Knjiga pokazuje, rekao je Sretenović, kako se odvijala umetnikova interakcija sa svetom, filmom i umetnošću i tako pomaže čitaocima da bolje razumeju njegova dela.
Denegri se ogradio da on slabo poznaje Gotovčev filmski rad, jer ga je pratio pre svega kao umetnika koji je na velika vrata uveo performans i bio jedinstvena pojava na jugoslovenskoj avagardnoj sceni,ali da sada uviđa koliko je za Gotovca bio važan film i njgeove ideje o umetnosti su u centar stavljale sedmu umetnost.
Razgovor je upotpunjen projekcijama filmova "Tomislav Gotovac" (1996), "Osjećaj šest" (2000) i "Pravac" (1964/1977).
