Izvor: Politika, 03.Sep.2009, 23:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sigmund Frojd i njegova pretorijanska garda
Filis Groskurt, „Tajni prsten: Frojdov uži krug saradnika i politika psihoanalize” (prevela Nevena Mrđenović), „Dosije”, Zavod za udžbenike, Beograd 2009.
Posle dramatičnih odlazaka Adlera, Štekla i Junga iz okrilja psihoanalize (1911–1913), Frojd i njegov psihoanalitički pokret bili su ozbiljno uzdrmani. Pretilo je rasulo čitavog ovog mladog i ranjivog pokreta koji je sa velikim otporima dočekan u svetu. Na predlog Džounsa, najbliži Frojdovi saradnici, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << provereni analitičari, odlučili su da osnuju Komitet čiji bi zadatak bio zaštita Frojdove teorije od otpadnika od psihoanalize, kao i od ogorčenih napada spoljašnjih neprijatelja.
Knjiga Filis Filis Groskurt, „Tajni prsten”, nedavno objavljena, pripoveda (zanimljivo i intrigantno, katkad senzacionalistički, na osnovu javnih i tajnih arhivskih dokumenata) o osnivanju, usponu i raspadu ovog Tajnog komiteta, Frojdove pretorijanske garde.
Ova mala, homogena zajednica najodanijih analitičara, po romantičnoj zamisli Džounsa, bila je stvorena po uzoru na paladine, čija je osnovna uloga bila „da brane kraljevstvo i politiku svog gospodara”. Tvorac psihoanalize, pogođen odlaskom nekih svojih do tada bliskih saradnika, a naročito „izdajom” Junga, sa neskrivenim, dečačkim i dirljivim oduševljenjem prihvatio je ovu ideju.
„Ono što mi je odmah zaokupilo maštu bila je tvoja ideja o tajnom veću sastavljenom od najboljih i najpouzdanijih među nama, koji će se brinuti o budućem razvoju naše stvari i braniti njen cilj protiv ljudi i slučajnosti kada ja to više ne budem mogao. /.../ Usuđujem se da kažem da bi mi život i umiranje bili lakši kada bih znao da postoji takvo udruženje koje čuva moje delo. Znam da u ovoj zamisli ima i nečeg dečačkog, možda i romantičnog, ali bi se možda mogla prilagoditi da odgovara potrebama stvarnosti”, piše Frojd u pismu Džounsu (1. avgusta 1912).
Ova „stara garda” bila je sačinjena od odabranih, najpouzdanijih i najvernijih Frojdovih učenika i nastavljača, a to su: Šandor Ferenci (Budimpešta), Oto Rank (Beč), Ernest Džouns (London), Karl Abraham (Berlin), Hans Saks (Beč), nešto kasnije im se pridružio i Maks Ajtingon (Berlin) (a znatno kasnije, 1924, i Ana Frojd). Kada je 1912. obrazovan, Komitet je imao, zajedno sa Frojdom kao vođom, svega šest članova.
Prvi sastanak „Tajnog komiteta” održan je 25. maja 1913. u Beču. Frojdovi odani „sinovi” (Ferenci, Abraham, Džouns, Rank i Saks) okupili su se na tom sastanku da potvrde svoju bezuslovnu odanost „ocu” i njegovom učenju. Njihova vernost vođi pokreta bila je na ritualan način potvrđena time što su svi članovi od Frojda dobili na dar grčko-rimsku gemu (antički izrezbareni kamen) koji su ugradili u zlatan prsten. Isti takav prsten sa izrezbarenom glavom Jupitera nosio je i Frojd.
Ovi prstenovi, koji su bili i neka vrsta pečata, na mističan i simbolički način su povezivali članove tajnog saveza u neraskidivo i nerazrušivo bratstvo. „Prstenovi su bili zalog večnog jedinstva, simbolizujući odanost braće svom simboličkom ocu, Frojdu prstenodavcu” („Tajni prsten”, 2009, str. 72). Primanjem prstena, svojevrsnim obredom inicijacije, analitičari su postali posvećenici čiji je osnovni cilj odbrana Vođe i očuvanje čistote psihoanalitičke teorije.
Komitet kao malo neformalno telo ubrzo je postao najmoćniji činilac u oblikovanju i upravljanju psihoanalitičkim pokretom jer je odlučivao o najvažnijim stvarima (o međunarodnim kongresima analitičara, o predsedniku Međunarodnog udruženja, o urednicima analitičkih glasila itd.). Sasvim razumljivo, ubrzo je unutar Komiteta krenula borba za prevlast, odnosno rivalstvo Ferencija i Ranka, s jedne strane, i Džounsa i Abrahama, s druge, oko Frojdove naklonosti. Neprestana trvenja članova, kao i razvoj sopstvenih „jeretičkih” zamisli Ranka i Ferencija u teoriji i tehnici psihoanalize, doveli su do konačnog raspada Tajnog komiteta (1927).
Uprkos njegovoj neminovnoj propasti, glavna zasluga Tajnog komiteta je u tome što je, uprkos krajnje nepovoljnim društvenim prilikama (Prvi svetski rat i teške poratne godine), u jednom burnom vremenu uspeo da očuva, pa čak i da učvrsti i razvije psihoanalitički pokret u međunarodnim razmerama.
Dramatična povest o Tajnom komitetu je „priča o vernosti i izdajstvu, upornosti i borbenosti, čovekoljublju i sebičnosti. To je priča o ljudima koji su verovali da preoblikuju čovekov život, ali njihove ljudske slabosti nisu mogle da nose teret samonametnute odgovornosti”, piše Filis Groskurt („Tajni prsten”, 2009, str. 35).
Verujem da će ova uzbudljiva priča biti prava poslastica za sve koji su zainteresovani za Frojda i psihoanalizu, bilo da su im naklonjeni ili ne.
Žarko Trebješanin
[objavljeno: 04/09/2009]
.jpg)
