Izvor: Blic, 21.Okt.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sezonski radovi
Sezonski radovi
Završio se i Bitef, i Bemus, još malo pa i Oktobarski salon, proći će i Sajam knjiga. Šta ćemo da radimo u novembru?
Nekada su kulturna zbivanja bila tako gusto raspoređena, valjda zato što je festivalsko-smotraški način mišljenja bio zgodan za socijalističko planiranje. Sada je sve drugačije, samo je još malo socijalizma ostalo u našim dušama. Misli se, naravno, na onaj socijalizam u kome se ovde živelo, tu meku rukavicu koja je ublažavala >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << šamare, pretvarala ih u malo čvršće milovanje. Sve što je nastalo šezdestih godina u Beogradu, ili pedesetih u ondašnjoj državi, ostalo je kako jeste. Nešto se okamenilo, nešto je postalo pozitivna tradicija, nešto je, naprosto, propalo. No, kako ipak ima nekog života između festivala, to jasnije biva da je ugošćavanje drugih jednako vredno i važno kao i samostalna proizvodnja. Naša festivalska geta umeju da budu samosvrhovita i samodovoljna.
Pa, ipak, sve te smotre, festivali i okupljanja, kakvi god bili, utvrđuju meru stvari. Nevolja je što su samo oni, podložni svakoj vrsti subjektivnosti, poglavito organizatorsko-selektorskoj, nedovoljni. Mera stvari, naime, više se ne utvrđuje po jedinstvenom standardu.
Jednostavnije rečeno, visoka kultura svedena je na po jedno ili dva okupljanja godišnje. Negde, u serioznoj muzici, recimo, stvar se radikalno menja. Drugde, u teatru, na primer, od Bitefa do Bitefa dešavaju se tek incidenti.
Beograd je prevelik za koncepte iz šezdesetih. Beograd je suviše ozbijlan za prejake koncepte. To dobro čini provinciji. Velegradu je nužan kontinuitet događanja, princip 'i-i', a ne 'ili-ili'.
Ono kad ne znaš kud bi pre.
Ruski Matriks
'Noćna straža' reditelja Timura Bekmambetova
Dobar znak na uzburkanoj međunarodnoj filmskoj sceni: ruski film 'Noćna straža' (god proizvodnje: 2004. trajanje: 118 min.) koji je prošle godine dosegao tačku najgledanijeg filma svih vremena u svojoj zemlji, krenuo je na Zapad. Namera nije neočekivana pošto je film dosad nepoznatog reditelja, Kazahstanca Timura Bekmahmetova, nastao zahvaljujući džinovskom ulaganju holivudskog Vorner Brosa (tridesetak miliona dolara, lepa parica). I što je još čudnije, odmah je najavljeno da je reč samo o prvom delu filmske trilogije koja se snima odjednom, poput 'Gospodara prstenova'. Prvih desetak minuta i izgledaju kao da su štrpnuti iz Džeksonove mitske sage. Godina je 1342. i dve zastrašujuće vojske onoga vremena krvavo se sudaraju na nekakvom mostu. Vremenski skok, evo nas u Moskvi 1992. u kojoj se nastavlja započeta bitka između sila Svetla i Tame, s tim što se u sasvim prepoznatljivom ambijentu ruske svakodnevice (na jednoj strani tajkuni poput vlasnika Čelzija, na drugoj narod koji se čerupa za opstanak protiv bližnjih). Sile Svetla i Tame su se još posle onog mitskog mosta dogovorile da međusobno održavaju ravnotežu i kontrolišu jedna drugu (pored Noćne postoji i Svetla straža), ali nevolja je što se sada javljaju neki Drugi, veštice, vampiri, čudovišta raznih fela koje nije lako prepoznati. I eto teme za ruski Matriks, Konstantina i šta sve na tu temu nije već načinjeno u Holivudu.
Tematska i dramaturška podloga nesumnjivo pripada sveprisutnoj treš-kulturi kojom se hrane film, pop i moderni mediji, posebno strip, od kojeg 'Noćna straža' preuzima, vešto i povremeno fascinantno, ikonografiju i fragmentarnu naraciju. A kad je ovoj poslednjoj reč, radnji ovog filma je teško pohvatati konce i nemojte pokušati da film nekom ili sebi prepričate. Ćorava posla. Uprkos svemu, ovaj fantastičan triler deluje, uvodeći u razne rukavce prepoznatljive aluzije na začudnu prozu Dostojevskog, Bulgakova ili braće Strugacki, na groteskno prenaduvane situacije sa babuškama koje sve znaju i lako prepoznaju Raskoljnikove novog doba.
Bekmambetov je mnogo šta započeo, možda će u nastavku biti nešto razgovetnije, a do tada, pogledajte ovu rusku fantastiku i nemojte se zbuniti što ruski Mastriks liči na nešto prethodno. Takav je ovaj svet.
