Izvor: Politika, 05.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sezona lova na slobodu
Kako je Ričard Gir "ulovio" Karadžića, a Bred Pit "stradao" na pravdi boga. - Vrsni filmovi Kena Louča, Pol Hagisa i Vudija Alena
Od našeg specijalnog izveštača
Venecija-Lido, 4. septembra - Izgleda da Marko Miler uopšte nije bio prepotentan niti se šalio kada je pred početak Venecijanskog festivala na čijem je čelu najavio da će ovogodišnje izdanje biti jedno od najboljih poslednjih godina. Naime, od početka ovogodišnje Mostre, iz dana u dan, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << smenjuje se serijal vrlo dobrih filmova i velikih svetskih filmskih zvezda, raspored je prebukiran, a preznojeni internacionalni izveštači, trčeći sa projekcije na projekciju, svakodnevno preživljavaju sopstvenu "smrt u Veneciji".
Visoke ocene odnose se na prvu polovinu glavnog takmičarskog programa, krcatog i, sa razlogom, isforsiranog. Sve van njega je manje ili više žrtvovano osim, naravno, holivudskih filmova koji se prikazuju i u posebnim programima van konkurencije, jer njihovo prikazivanje obezbeđuje i dolazak velikih glumačkih zvezda.
Evo i najsvežijeg primera. Ko nije ugrabio ranu novinarsku projekciju filma Ričarda Šeparda "The Hunting Party" (ili "Praznici u Bosni", kako glasi hrvatski koproducentski naslov), sa Ričardom Girom u ulozi novinara koji "lovi" i "ulovi" Karadžića negde u šumama, taj je morao da ga gleda sa publikom u ponoć i da se provede "kao bos po trnju". Jer, reč je o drugorazrednom holivudskom projektu, do zla boga pojednostavljene priče kojoj ni činjenica što je i "antisrpska" ne smeta toliko koliko to što je stupidna.
"Hunting Party" je snimljen prema članku "Šta sam radio za vreme letnjeg odmora" ratnog reportera Skota Andersona. Priča se temelji na, navodno istinitoj, anegdoti o petoro ratnih reportera koji se okupljaju pet godina posle rata u Bosni i planiraju "lov na Radovana Karadžića", otkrivajući usput ko sve stoji iza njegovog nestanka (CIA, UN, EU...). Ratni novinarski drugari od kojih je onaj u tumačenju Gira, naravno, najmoralnija i najispravnija ličnost, odlaze prema granici Bosne i Crne Gore i tu počinje nešto što podseća na zbrkanu verziju Burmanovog "Oslobađanja". U novinarskom članku pominje se Karadžić, u filmu ga je Šepard preimenovao u Bogdanovića (glumi ga hrvatski glumac Ljubomir Kerekeš), a sudeći po sadržaju mogao bi to biti bilo ko i bilo kada. Uz Ričarda Gira u filmu igra i Terens Hauard...
U trci za nagrade, srećom, posle De Palminog "Redigovano" i Gilrojevog "Majkl Klejton", viđen je i odličan film "U dolini Elaha", oskarovca Pola Hagisa (scenarista i reditelj), u kojem je autor usredsređen na psihološke ožiljke američkih vojnika koji se vraćaju kući i daje snažan prikaz kako društvo tretira veterane i njihove porodice. Upečatljive i uzbudljive uloge podarili su Tomi Li Džons i Šarliz Teron.
U samom vrhu je i "Ovo je slobodan svet", rediteljski kompleksan, provokativan i dirljiv film neumornog i uvek angažovanog britanskog reditelja Kena Louča koji je opet radio u tandemu sa scenaristom Polom Lavertijem. Ovog puta Louč nije želeo da ispriča još jednu priču o radničkom sunovratu na dno, već o radništvu i modernom ropstvu, nudi pogled iz drugačijeg ugla, ugla takozvane nove britanske ekonomije. Glavna junakinja Endži (Kirsten Vejring) samohrana je majka, vlasnica male agencije za zapošljavanje i eksploataciju ilegalnih radnika ("Za nekoliko godina", kaže Louč, "osoba poput nje biće poslovna žena godine"), a kroz njen lik Louč i Laverti direktno ukazuju da se iza britanske ekonomske politike krije nerazuman i nehuman sistem i ogromna hipokrizija. I to čine otvoreno i bez milosti (naravno i uz puno ironije sadržane već u filmskom naslovu), jer u suprotnom, kako kažu, Britanci bi mogli da pomisle da je sve samo prirodan tok stvari. U filmu se u malim ulogama pojavljuju i Branko Tomović i njegov hrvatski kolega Srđan Sorić...
Iako predugačak i razvučen, film Endrua Dominika "Kukavičko ubistvo Džesija Džejmsa od strane Roberta Forda", izazvao je bure oduševljenja. Pa, naravno, kada je on na Lido doveo holivudskog lepotana Breda Pita i Anđelinu Džoli pride! U ovoj odlično snimljenoj i romansiranoj vestern sagi, Pit igra Džesija Džejmsa a njegovog ubicu Forda tumači Kejsi Aflek, mlađi brat Bena Afleka. Na grobu Džesija Džejmsa stajao je poznati epitaf: "Sa sećanjem na voljenog sina koga je ubila kukavica čije ime ovde nije vredno spomena". Međutim, Endru Dominik nije samo imenovao ubicu-kukavicu, već je filmom demontirao mit o Džesiju Džejmsu, prikazavši ga kao patološkog i surovog ubicu. Ford je samo nesrećnik i slabić koji je upao u njegovu mrežu...
Mnogo bolji utisak ostavio je "Kasandrin san", film legendarnog Vudija Alena (van konkurencije) koji je, okrenuvši se mračnoj drami, priredio jedno od najvećih festivalskih iznenađenja. Naime, kroz priču o dva brata, njihovom ujaku i ubistvu, kroz zločin, kaznu i krivicu, Alen je podario klasičnu grčku tragediju (sa elementima farse) koja nikog nije ostavila ravnodušnim. U filmu igraju i Kolin Farel i Ian Mek Gregor.
Ves Anderson, majstor savremene nezavisne američke komedije, sada je otkrio Indiju, tačnije-jedan indijski voz u koji je smestio Adrijena Brodija, Ovena Vilsona i Džejsona Švarcmana, kao tri nezrela brata iz rasturene američke porodice u filmu nazvanom "Darldžiling limitid" (ime voza). U manjim ulogama se pojavljuju i: Bili Marej, Anđelika Hjuston, Barbet Šreder i Natali Portman. Iako mu se mora priznati i duhovitost i ironičnost (uz izuzetne doprinose glumaca i direktora fotografije), ovaj Andersonov film je ipak ispod očekivanog.
U konkurenciji je viđen i "Romansa Astre i Seladona", film francuskog klasika Erika Romera, "iščašena" i ne toliko genijalna ekranizacija literarnog predloška iz sedamnaestog, a nalik na televizijsku dramu iz 70-ih godina 20. veka...
Dubravka Lakić
[objavljeno: 05.09.2007.]
.jpg)
