Izvor: Blic, 30.Jun.2011, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šetnja Memfisom
„Walking in Memphis“, neodoljivi pop hit koji ne žrtvuje ni trunku integriteta da bi se dopao, verovatno znate zahvaljujući verziji koji je na albumu „It’s a Man’s World“ (1995) snimila Šer.
Njen autor i originalni izvođač je, međutim, Mark Kon, koji je, „u potrazi za duhovnim buđenjem prošetao Memfisom" 1991. i zahvaljujući svojoj kreaciji, godinu dana kasnije dobio Gremi nagradu. U njegovoj karijeri, od početka devedesetih do danas, nije bilo mesta >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za više od pet albuma, ali je svaki bio vredan objavljivanja do poslednjeg tona.
Mark Kon je po svemu izuzetan, čak i po odbijanju da se prilagodi ustaljenim kombinacijama na sceni. Njegov glas poseduje savršenu meru kontrolisane, smislene nemarnosti, kojom je prirodna silina dovedena u ravnotežu sa emocionalnom ekspresijom.
Njegova muzika jednostavno je tekla, najprirodnije moguće, i zbog toga, između ostalog, lakše je razumeti zašto Kon nije - kao što reče jedan njegov kolega - jedan od najcenjenjih i najpopularnijih pevača na svetu. Nije jer je imao svesti i snage da svoje vanserijske potencijale rasporedi na način koji ga nije pretvorio u mašinu za proizvodnju muzike.
Čak ni „Walking in Memphis", koja u duboko ličnom ključu sublimiše čitavu epohu, nije dogurala dalje od trinaestog mesta američke top liste. Posle uličnog incidenta u Denveru 2005, posle koncerta Suzan Vega, u kome samo čudom nije izgubio glavu, objavio je samo dva albuma: „Join the Parade" (2007) i „Listening Booth: 1970" (2010). Ovaj drugi bio je fantastična konceptualna kolekcija obrada numera originalno objavljenih u godini iz naziva.
Izbor i interpretacija - od „Wild World" Keta Stivensa preko „The Only Living Boy in New York" Simona & Garfunkela do „Long as I Can See The Light" Creedence Clearwater Revival u potpunom su skladu sa Konovom zasluženom reputacijom čoveka specijalnog talenta, od mere i ukusa.
