Izvor: RTS, 03.Okt.2020, 13:27
Sergej Jesenjin – omiljeni ruski pesnik, poslednje stihove napisao je svojom krvlju
Na današnji dan 1895. rođen je ruski pisac Sergej Aleksandrovič Jesenjin.
"Ako jednom odeš, nemoj se okrenuti, jer ako se okreneš moraš se vratiti, a ja ne želim da se vratiš odlazeći", govorio je Jesenjin, pesnik sa reputacijom boema, koji je svoju dušu pretočio u poeziju.
A ona je bila u velikoj meri određena samim životom pesnika, kažu istoričari književnosti, odrastanjem na selu, revolucijom, lutanjima, velikim strastima >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i ljubavima.
Šta sam? Ko sam? Ja sam samo sanjar,
čiji pogled gasne u magli i memli,
i volim te usput, ko da sanjam,
kao mnoge druge na toj zemlji.
U Moskvu je iz rodnog sela Konstantinova došao kao zlatokosi dečak. Studirao je na Gradskom narodnom univerzitetu i pisao je. Ruski folklor i običaji bili su glavna inspiracija.
Njegov talenat i svežinu pesničkog izraza prepoznali su ugledni pesnici Aleksandar Blok i Sergej Gorodetski, koji su mu pomogli u popravljanju stila pisanja i u promovisanju književnog rada.
U prestonici je Jesenjin živeo boemski, najviše boraveći u kafanama, malim lokalima i menzama, u kojima su se u vreme revolucije okupljali pisci, glumci, slikari. On bi ponekad glasno recitovao stihove svojih pesama.
"Često sam odlazio. I okretao se i vraćao sam se. I ništa nije bilo isto, ni pejzaži, ni ljudi, ni ja. Shvatio sam ne treba se vraćati, ono što je bilo lepo neka zauvek ostane u snovima. Večno će trajati", govorio je Jesenjin.
Govorio je i da čitalac u njegovim stihovima treba najviše pažnje da obraća na lirska osećanja i forme. Neposredno posle revolucije sa još nekoliko pesnika Jesenjin je osmislio i počeo da promoviše novi pesnički pokret - imažinizam.
"U oluji i buri kraj nedaća svih, uz teške gubitke i tugu kletu, biti prirodan, nasmejan i tih najveća je umetnost na svetu", stihovi su iz pesme Crni čovek.
Žene su ga obožavale kao čoveka retke lepote i kao nadarenog pesnika. Među njima bila je i Isidora Dankan.
Poslednje stihove "Doviđenja, druže, doviđenja" napisao je neposredno pred smrt, svojom krvlju, jer mu je ponestalo mastila.
Ubio se u noći, između 27. i 28. decembra 1925. godine.
.jpg)
