Izvor: knjige.pravac.com, 17.Sep.2011, 19:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Seobe
O, koliko obremeniše pamćenje naše jauci mrtvih koje po nedođijama poostavljasmo. Ni za šta više u sećanju mesta nema... Za vreme buduće, baštinimo slutnju – zbog koje poginjemo glave – da ćemo jednog dana i mi zajaukati, na teret dece svoje, koju jedino naučismo lutanju i nemiru, lišivši ih pomisli da, negde, mora biti kraja....
Nastavak na knjige.pravac.com...
Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta knjige.pravac.com. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta knjige.pravac.com. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.
