Izvor: RTS, 19.Apr.2009, 15:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Senjski Rudnik kao eko muzej
Obnova Senjskog Rudnika, najstarijeg rudarskog mesta u Srbiji, i njegovo pretvaranje u eko muzej počeće u maju. Projetkom Saveta Evrope predviđena je obnova muzeja pod zemljom dok će napuštena zgrada bolnice biti pretvorena u hotel.
"U naselju Senjski Rudnik sada živi oko 450 stanovnika, a šezdesetih godina prošlog ovde je živelo više od 1.000 rudara", objašnjava kustos Muzeja ugljarstva Miroslav Nikolić.
"Naselje je imalo železničku prugu, dve bolnice, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << a jedna je po opremljenosti hirurgije bila odmah iza VMA a radile su i termoelektrane, štamparija i bioskop", kaže Nikolić.
Ministar kulture Nebojša Bradić rekao je da očekuje da će u maju početi pretvaranje Senjskog Rudnika, najstarijeg rudarskog mesta u Srbiji, u eko muzej, kako je predviđeno projektom Saveta Evrope, koji je za tu namenu izdvojio 1,5 miliona evra.
"Mi smo taj projekat potpuno podržali, a reč je o mestu rađanja srpske industrijalizacije, i očekujem da se sve odvija kako je i planirano i da će Senjski Rudnik, u kome je snimljen i film "Petrijin venac", nastaviti da živi i posle rudarenja", rekao je Bradić Tanjugu tokom boravka u Jagodini, povodom pozorišnog festivala "Dani komedije".
Reč je o projektu "Integralna obnova kulturnog nasleđa jugositočne Evrope", u kojem su još dva lokaliteta iz Srbije - manastir Bođani u Baču u Feliks Romulijana u Gamzigradu- a svi su u prvoj grupi prioriteta, među 26 lokaliteta na Balkanu predviđenih za obnovu.
Početak radova biće označen simboličnim podizanjem zastave Saveta Evrope.
Inicijativa je potekla iz Muzeja ugljarstva u Senjskom Rudniku, koji je osnovan 1974. godine i u kome je na dva sprata, na površini od oko 800 kvadratnih metara prikazano kako u tom mestu kopao ugalj od 1853. godine.
Uz "Aleksandrov potkop", jednu od prvih ulaza u jamu rudnika, nazvanu po tadašnjem kralju Aleksandru Karađorđeviću, koja će biti eko muzej, jedini na Balkanu pod zemljom, projekat predviđa rekonstrukciju zgrade muzeja, mašinske radionice, parne mašine, tornja i rudarskog lifta koji je oko 150 godina spuštao rudare u jame i vraćao ih na svetlo dana.
Napuštena zgrada bolnice biće pretvorena u hotel sa oko 30 soba, a zgrada bivšeg Doma kulture, u kojoj su se dešavali svi važni događaji u istoriji rudarstva, biće pretvoren u centar za umetnike.
Planirana je i obnova crkve Sveti Prokopije, koja je dobila ime po zaštiniku rudara, ulice sa kaldrmom, nekih stanova koji su građeni još pre Prvog svetskog rata u kojima se i dalje živi.
