Izvor: Politika, 12.Avg.2013, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šekspir uz hevi metal zvuke
Više od tri hiljade predstava na edinburškom Frindž festivalu odigrava se na klasičnim scenama, ali i u pabovima, crkvama, parkovima, autobusima
Prošle nedelje su u Edinburgu tradicionalno počeli najpoznatiji svetski pozorišni festivali. Po umetničkom značaju programa, među njima je najistaknutiji Edinburški internacionalni festival, koji donosi produkcije iz oblasti pozorišta, plesa, umetničke muzike, vizuelnih umetnosti. Po popularnosti i atraktivnosti programa, nimalo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ne zaostaje ni „Frindž”, sa brojnim sadržajima iz oblasti pozorišta i plesa, ali i eksperimentalnih, hibridnih scenskih formi, umetnosti performansa, mjuzikla, pop koncerata, izložbi, predavanja. Avgust u Edinburgu je i vreme i mesto održavanja Sajma knjiga, Festivala vizualnih umetnosti, kao i spektakularnih događanja na otvorenom prostoru – Festivala vojne muzike (Military Tattoo).
Program Edinburškog internacionalnog festivala počeo je 9. avgusta i trajaće do 1. septembra. U pozorišnom delu će biti prikazano nekoliko predstava koje se prostiru na graničnom polju scenskih umetnosti, gde se živo izvođenje prožima sa novim tehnologijama (produkcije američke „Vuster grupe”, škotskih „Grid Ajron”, Čileanaca „Teatrosinema”). Posle nekoliko godina odsustva sa ovog festivala, uticajna neoavangardna „Vuster grupa” pojaviće se uživo u Edinburgu, na sceni Kraljevskog liceja, i igrati „Hamleta”, koji polazi od snimka predstave „Hamlet” iz 1964. godine, u kojoj je naslovnu rolu igrao Ričard Barton, a režirao je Džon Gilgud. Taj snimak je osvojio onda američke bioskope, stvarajući pojam „teatrofilma” koji je pomogao popularizaciji teatarskog izvođenja, ali i problematizovao samu suštinu živog izvođenja, imajući u vidu da je ono snimljeno, pa onda emitovano, postajući novi izvođački žanr. U „Hamletu” Vusterovaca, oni prikazuju suprotan proces, rekonstrukciju Gilgudove predstave, na osnovu pomenutog snimka, za publiku koja ih uživo gleda. Taj proces izaziva preispitivanje značenja živog izvođenja, medijskog prenosa, kao i identiteta današnjeg čoveka razapetog između stvarnog, organskog postojanja i virtualnih alter ega. Da podsetimo, legendarnu „Vuster grupu” je osnovala rediteljka Elizabet Lekont, početkom sedamdesetih godina prošlog veka, iz pepela „Performans Grupe” Ričarda Šeknera. Kroz brojne godine svog postojanja, izgradili su kultnu poziciju u okvirima medijskog, postdramskog pozorišta, sa vodećim ciljem istraživanja smisla živog izvođenja u vremenu bezobzirnog uticaja novih medija.
Jedan od neobičnijih projekata ovogodišnjeg Edinburškog internacionalnog festivala, o čemu će „Politika” detaljnije pisati, nakon premijere koja je zakazana za 20. avgust, jeste kinesko tumačenje Šekspirove tragedije „Koriolan”, gde uživo nastupaju dva poznata kineska hevi metal benda, „Miserable Faith” i „Suffocated” (reditelj predstave je Lin Zaoua). Veliko interesovanje, kao i atmosfera poetske misterioznosti, prati i predstojeću svetsku premijeru predstave „Napuštanje planete zemlje”, respektabilne škotske kompanije „Grid Ajron”. Gledaoci će biti upakovani u autobus i odvedeni na simbolički prostor Nove zemlje, gde će iskusiti Novi život, u interaktivnoj i inovativnoj igri koju su osmislili Ketrin Evans i Luis Hederington. Sa nestrpljenjem se očekuje i evropska premijera muzičko-ekološke predstave „U ime prirode” takođe kultne američke multimedijalne umetnice Meredit Monk, o kojoj će „Politika” takođe ekskluzivno pisati.
Edinburški „Frindž”, zvanično najkvantitavniji svetski teatarski festival, počeo je 2. i trajaće do 26. avgusta. Na „Frindžu” će biti prikazano preko tri hiljade različitih predstava, na preko tri stotine različitih prostora, od klasičnih scena, preko klubova, pabova, crkvi, podruma, parkova, šatora, do konferencijskih sali, autobusa. Iskrenim ljubiteljima pozorišta preti ozbiljna opasnost od doživljavanja Stendalovog sindroma, psihofizičkih reakcija na prekomerno izlaganje (scenskim) umetnostima. Srećnici kojima pođe za rukom da umaknu ovom sindromu, ipak nikako neće moći da se izvuku bez glavobolja koje neminovno nagrizaju, kao podmukla prateća pojava moranja da se donesu odluke koje predstave gledati. Kako napraviti izbor od maksimalno pet predstava dnevno (jedno ljudsko telo teško da može podneti više), od ponuđenih dve hiljade mogućih dnevnih izbora? Pitanje je retoričko, odgovora nema. O nekim izborima koje smo napravili moći ćete da čitate na ovim stranama.
Ana Tasić
objavljeno: 13.08.2013.
