Izvor: Blic, 17.Apr.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šegrtaljka
Šegrtaljka
Da je japi biće iz pakla, čija ambicija proizlazi iz strašnog očajanja potpune praznine, a beznačajnost je ravna odsustvu kontrole nad pohlepom, savršeno je prikazao jedan od najvažnijih savremenih američkih pisaca Bret Iston Elis u svom remek-delu 'Američki psiho'. Što se televizije tiče, istovremeno strašna i smešna strana visokog biznisa prikazuje se iz nedelje u nedelju u rieliti serijalu 'Šegrt' - kod nas ga preuzima B92 - u kome voštani dvojnik >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ultimativne japi ikone Donalda Trempa (ili je to možda stvarno on?) izvlači magareće uši pripravnicima za ljute biznismene i biznisvumene. Pravila su, naravno, jednostavna: prvo ih podeli i dve ekipe, a onda ih nahuška jedne na druge i pusti da se ujedaju u prašini.
Najizujedaniji otpadaju, najkrvoločniji ostaju, sve dok ne ostane samo jedan, čija će poniženja biti nastavljena, ali uz gomilu novca i mogućnost da ponižava druge. Ključ, međutim, nije u borbi ekipe protiv ekipe, nego svakog protiv svakog bez obzira kojoj grupi pripada. Timski rad je, kao i u stvarnom životu, samo maska za promociju onih sa najjačim drajvom i najmanje skrupula i sve se svodi na obrasce koje su izvesni Protokoli postavili još u davna vremena. 'Šegrt' je, kao i većinu rialiti šou programa (izuzimajući 'Jaskass' i njegove derivate, a možda, videćemo, i 'Velikog brata') nemoguće gledati bez osećaja nelagodnosti i neke vrste stida, a učesnici, koliko god bili odbojni u svojoj oholoj blesavosti, uglavnom izazivaju slabe, ali stalne bljeskove sažaljenja.
U tom smislu Džeri Springer je neprevaziđeni klasik, ali mu Trempov 'Šegrt' uveliko grize zadnje šape.
Živeti u Beogradu
'Prije jedno osam dana nestalo je u mome kvartiru jedne srebrne kašike', započinje Vuk Karadžić svoju pismenu pritužbu upućenu 25. septembra l861. policajnom odjelenju vračarskom. Hiljade i hiljade ovakvih čestica i čudnih svedočenja čine trotomnu dokumentarnu knjigu 'Živeti u Beogradu', koja je od 2003. do 2005. objavljena u izdanju Istorijskog arhiva Beograda. Nosilac ovog projekta istoričarka dr Branka Prpa je s grupom uglednih istraživača prekopavala dokumenta varoške uprave i rekonstruisala život Beograda, koji je od početka samostalnog konstituisanja, još u okrilju turske vladavine, počeo da se kreće od istočnjačke kasabe do srednjoevropskog grada s novim civilizacijskim i modernističkim idejama. Prva tri toma pokrivaju razdoblje od l837. do l867. godine, a sledeći će nas privesti novijim vremenima.
Ovaj jedinstveni poduhvat, sasvim u duhu istoriografskih stremljenja da se slika epohe rekonstruiše mimo sintetičkih političkih tokova, približavanjem svakodnevnom životu, otkriva Beograd kao živopisnu i dramatičnu naseobinu. Iz gradskih arhiva izvučene su pritužbe, predlozi, policijski izveštaji, tajne službene poruke...
Hiljade malih životnih drama, živopisna panorama napora da se izbori sloboda i obezbedi dostojniji život. Danas, stoleće i po kasnije, mnoge svakodnevne nevolje kao da su prepisane iz ovih obimnih knjiga (oko 2.000 stranica velikog formata). Da li će kroz stotinak godina biti nešto relevantno u gradskim i državnim arhivama, ili će neki budući istraživači morati da se nose s haotičnim nanosima naših tabloidnih medija?
.jpg)
