Izvor: Vostok.rs, 13.Okt.2012, 15:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sedov: sa unukom Oma na palubi
13.10.2012. -
Oni koji su bili na palubi najstarijeg školskog jedrenjaka u svetu, Sedova, govore da on deluje na ljude magnetski – dobijaju želju da se na njega uvek vraćaju. Upečatljivi primer je Sibila Om iz Kelna. Posada je dočekuje kao rođaka i s pravom smatra veteranom Sedova.Čuveno prezime nije podudarnost. Ona je rođaka istog tog Oma koji je otkrio poznati zakon fizike. O njoj ovde tako i govore – Omova unuka.
Sama Sibila naziva Georga Simona Oma prapradedom >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << i bukvalno je u detaljima spremna da govori o suštini njegovog otkrića. Istina, posle priznaje da joj je fizika dosadna, hemija, medicina druga je stvar. međutim ona voli more i jedrenjake, tačnije jedan, glavni jedrenjak njenog života, Sedov. Prvi put, rekla je Sibila u intervjuu za Glas Rusije, ona se popela na njegovu palubu pre 22 godine.
- Dospela sam na Sedov voljom sudbine. U glavi su mi tada bile razmere francuskog jedrenjaka i kada sam videla Sedov jednostavno sam zanemela. O Bože, uzviknula sam. Kakav ogroman brod! Kao automobilski trajekt! Čak nisam mogla da zamislim da jedrenjak može da bude tako ogroman. Provela sam na njemu nedelju. Bilo je to u oktobru, veter je bio jak, talasi su bili do veliki, ali nisam imala čak ni simptome morske bolesti. Mornar Konstantinič mi je pokazao kako da se penjem na jarbole za vreme vetra i kiše. Naučio me da vezujem čovorove, da zamotavam jedra na prečkama. Sa njima je bilo zanimljivo i veselo.
Od tada se Sibila vraća na brod makar jednom godišnje, a ponekad i dva puta. Prošle godine njen omiljeni Konstantinič, kako nazivaju na Sedovu legendu broda, kormilara Aleksandra Konstantinoviča Mihalova, čoveka koji je bio duša komande, umro je. Ali Sibila, kao i članovi posade, sačuvali su mnogo uspomena vezanih za njega.
- Kada sam se pela na prečke za vreme svoje prve plovidbe, sa mnom se desila zanimljiva dogodovština. Nikakve probleme sa penjanjem na jarbol nisam imala, čak sam dole gledala mirno. I uvek sam molila narednika drugog jarbola da mi dozvoli da se popnem na jarbol za vreme uzbune. Ali on je zabranjivao – oni koji prolaze obuku to ne smeju da rade. Jednom u toku noći došla sam na prvi jarbol, i u mraku me niko nije primetio, popela sam se sa kursistima. Radila sam to što rade oni.
Ali kada je uvila jedro, trebalo je da ga pričvrsti. To Sibila nije umela. Ipostavilo se da je Konstantinič bio u blizini, videvši je, zaobišao je kursiste i pomogao joj je da pričvsti jedro. Zatim je razvezao čvorove kako bi ona sve ponovila sama. I svi su čekali da ona zvrši. Od tada je ona jedina od onih koji su na obuci, a da se penje na jarbole za vreme uzbune. Između ostalog samu sintagmu „parusni avral“ kada treba skupiti jedra, Sibila izgovara na ruskom.
Za ovih 20 godina na Sedovu se promenilo nekoliko kapetana. Odvažna Nemica pamti sve, počev od Aleksandra Pervozčikova: za vreme njega ona je prvi put došla na brod.
- Jednom za vreme regate Kati Sark brod je razvio fantastičnu brzinu od 20 čvorova. Ja sam se probudila u toku noći, ležeći bukvalno na zidu, toliko smo se nakrenuli. U pidžami sam izašla na palubu, plovili smo pod punim jedrima. Brod se sigurno držao, a kapetan je igrao na mostu.
Starosedeoci iz tima – narednici, mornari, majstor koji krpi jedra, odavno su postali dobri prijatelji Omove unuke. Zato se ona na Sedov vraća kao kući, kao u porodicu.
- Imam osećaj da sam deo Sedova. Neko srodno osećanje. Da, krusisti se menjaju, ali ponekad kursista može da postane 4, zatim 3, zatim 2. pomoćnik kapetana. Kao Griša Romanov koji se sada brine za one koji su na obuci.
Na palubu dolaze ljudi iz raznih zemalja, ali problema sa komunikacijom nema: ljubav prema moru, prema jedrima, briše sve granice. I to prilično vredi, ubeđena je Sibila Om verna Sedovu.
Izvor: Glas Rusije, foto: SEDOVNEWS.com
