Izvor: RTS, 13.Okt.2018, 11:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sećanje na budućnost – posle 70 Pri Italije
U linearnoj televizijskoj eri javni servisi prave programe prevashodno za korišćenje na nacionalnim frekvencijama. Prodaja na međunarodnom tržištu i na taj način ostvarena dobit su na drugom mestu. Međutim, u vremenu rastuće moći platformi, javni servisi će morati da ponovo da otkriju sebe.
Onlajn entertejnment kompanije počinju da dominiraju na medijskom tržištu, zbog čega konvencionalne televizijske >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << kompanije opravdano strahuju za svoju budućnost, kako za održivost sopstvenog biznis modela tako i za umetničku formu.
Netfliks i Amazon ulažu u serijski program više novca nego ikad. Prva od ove dve kompanije godišnje troši na dramske sadržaje osam milijardi dolara, što je skoro pet puta više od cifre koju ima celokupni Bi-Bi-Si.
Njihovi filmovi i serije imaju američku aromu i još nešto: oni su veoma prijatni za gledanje. To potvrđuje i više od 120 miliona pretplatnika koje Netfliks ima širom sveta. U međuvremenu su i medijski agregati Jutjub i Fejsbuk počeli da poručuju duže medijske sadržaje. Ispostavilo se da je to za njih bio dobar poslovni potez.
Medijski svet se deli na epohu pre Netfliksa i posle Netfliksa. Nekom će se ovo poređenje učiniti prejakim, ali nametanjem svojih uslova globalne tehnološke kompanije nastoje da naprave "novi svetski poredak".
Netfliks i Amazon stvaraju programe sa ciljem da "uhvate" globalnu publiku, programirajući svoje premijere u isto vreme na različitim teritorijama. Ove kompanije nisu zainteresovane za prikazivanje svojih filmova u bioskopima, niti na televizijama. To nije samo obeshrabrujuće, to je i prezir. Zbog toga je Netfliksov logo izviždan na filmskom festivalu u Kanu.
Dok sve više "gutamo" internacionalne formate, istovremeno shvatamo da će mnoge naše priče ostati neispričana. Zbog toga je danas najvažniji zadatak svake medijske kuće koja deluje na višekanalnom medijskom pejzažu izbor tema, kreiranje originalnog sadržaja, razvoj projekta, finansiranje, kvalitetna produkcija i promocija.
Posle "digitalnog raspada" uloga javnih servisa u svetu postaje važnija nego ikad. Svest o tome da ćemo u "novom svetskom poretku" postati građani ničije zemlje i na taj način biti zauvek izgubljeni, inspirisala je brojne diskusije na Festivalu Pri Italija, posvećenom radiju, televiziji i vebu, koji je pod sloganom "Sećanje na budućnost" po sedamdeseti put održan krajem septembra na Kapriju.
Jedna radionica ovogodišnje Pri Italije je bila posvećena načinima kako da javni servisi uzvrate svetskim igračima na polju proizvodnje drama i serija. Sa idejom da udruže kreativne snage, ljude i novac, ove godine je predstavljena nova alijansa najvećih evropskih televizija koju čine RAI, Francuska televizija i ZDF. U fokusu ovog udruživanja je proizvodnja kvalitetnih televizijskih serija koje se bave zajedničkim kulturnim nasleđem.
Nova evropska medijska saradnja nastala je iz potrebe da se ispričaju važne evropske priče. Umesto tradicionalnog reciprociteta, promovisan je princip "Biti u Klubu" – kreirati programe jakih koncepata i deliti ih između zainteresovanih partnera koji su spremni da ih razvijaju, finansiraju i produciraju. Ključne reči su fleksibilnost, sloboda i jednakost. Rezultati ove veze će na ekranu biti vidljivi već sledeće godine.
Među prvim projektima su: "Leonardov genije" (priča o geniju, ali i složenom ljudskom biću Leonarda da Vinčija) "Večni grad" (krimi priča bazirana u Rimu, "dolče viti" šezdesetih godina), "Grad špijuna" (priča o Berlinu u vremenu Hladnog rata), "Put oko sveta za 80 dana" (Božićna serija), "Ime ruže" (serija o verskoj toleranciji)...
Uprkos tome što je prosečna cena televizijske pretplate nešto veća od tri evra, a platforme svoje naplaćuju tri puta više, novac koji imaju svi evropski javni servisi je dvostruko veći od onog koji troši Netfliks.
U tome se nalazi i potencijal za stvaranje dramskog i serijskog programa koji će pričati evropske priče, među kojima će svoje mesto naći i priče sa Balkana.
Možda je prerano o tome govoriti, ali udruživanje javnih servisa i evropski "storytelling" predstavlja plodan uvod za evropsku platformu koja u globalnoj utakmici može da se suprostavi velikim igračima.
.jpg)
