Izvor: Politika, 10.Maj.2011, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sećanje na Petru Krdua
Novi Sad – U Društvu književnika Vojvodine juče je održan skup pod nazivom Sećanje na Petru Krdua (1952–2011), na kome su o ovom pesniku, prevodiocu, novinaru i izdavaču govorile kolege – pisci Ileana Ursu, Zoran Đerić, Pavel Gatejancu i Jovan Zivlak. Krdu je preminuo 30. aprila, a tokom svog bogatog stvaralaštva objavio više knjiga i antologija poezije (rumunske, srpske i slovenačke) i dvadesetak prevoda, bio je dugogodišnji urednik Književne opštine Vršac (KOV), uređivao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je časopis „Kovine” i osnovao Evropsku nagradu za književnost, čiji su dobitnici značajni evropski pisci.
– Bio je otvoren i odlučan, govorljiv, prijateljski i zanet, sa negde odlutalim mislima između reči koji su se kretale poput šifri i pejzaža u kojima smo nalazili likove velikih pisaca i njihovih prevodilaca s kojima je ugovarao male pesničke zavere. Posedovao je neobičnu i zaraznu strast povodom knjige i književnosti. U tome je bilo i predodređenosti, posebno za poeziju i talenta koji je negovan i na čudesan način podržavan i obnavljan. Većina ga je znala kao urednika KOV-a, koji je nekada osnovan na inicijativu Vaska Pope – istakao je Jovan Zivlak.
Sa Petru Krduom, nastavio je Zivlak, KOV je postao razuđeni umetnički i evropski izdavač. Dominirala je poezija ili poetsko u raznim vidovima. Bilo da se skrivalo pod plaštevima proze ili esejizma, uvek se osećao nerv i ton Krduovog osećanja za dramatično i poetsko, za mitsko i moderno, sa aurom lirskog koje se nalazilo kod Elijadea, Joneska, Nabokova, Nikite Staneskua, Encensbergera, Pola Malduna, Ane Blandijanu, Aćina, Pavlovića, Kiša, Danilova, Radmile Lazić, Čarlsa Simića, Vislave Šimborske, Leklezija, Kuprijanova ili najmlađih autora iz Beograda, Novog Sada ili Vršca.
Svoju prvu knjigu pesama Krdu je objavio 1970. godine sa naslovom „Namena udvoje”, a potom su sledile „Zamenice”, „Donosilac oka”, „Jagoda u klopci”, „U crkvi Troja”, „Melanholična tutnjava”, „Ljubičasto mastilo”... Prevodio je sa srpskog na rumunski jezik i obratno, kao i sa francuskog i slovenačkog, a njegova dela prevođena su na srpski, francuski, engleski... Za stvaralaštvo je dobio mnoge nagrade i priznanja, između ostalih – nagradu Fondacije Lučafarul (Bukurešt) za poeziju i nagradu „Miloš Đurić” za prevodilaštvo.
M. Mijušković
objavljeno: 11.05.2011
