Izvor: Blic, 05.Apr.2015, 16:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sećanje na Peru Kralja
Tradicionalno, kao i svake godine dok je bio živ, rođendan velikog srpskog glumca Petra Kralja obeležen je i ovog 4. aprila u krugu članova najuže porodice, kumova i prijatelja u beogradskom restoranu „Bistro 2“.
- Ovo je bio izuzetno lep dan posvećen Petru. Ispred njegove spomen-ploče na Vračaru mladi ljudi su govorili poeziju kao dobitnici nagrade na takmičenju u Perinu čast. A mi smo se dogovorili da ćemo, umesto da plačemo za njim, pokušati da slavimo njegov >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << život i da čuvamo njegovo ime jer se danas, pre svega, dobri ljudi vrlo lako zaboravljaju jer nikome nisu važni - kaže ćerka Milica Kralj.
Restoran na Dorćolu bila je Petrova oaza. Prolazeći tim putem, nije propuštao da i nekoliko puta u toku dana svrati i bar pozdravi društvo i upita za zdravlje. Njegovo mesto uvek je bilo za šankom, a imao je i bedž “Ovaj šank ne sme pasti“.
„Voleo je druženje“
- Voleo je druženje, častio bi od srca i zaista bi mu teško palo kad bi se neko u društvu posvađao, to nije mogao da podnese. Jednom prilikom ga je čovek molio da mu pozajmi 20.000 za upis ćerke na fakultet. Petar mu kaže da će mu dati, a ja mu posle kažem “pa znaš li da daješ pare kockaru?”. Njega, kaže mi, to ne interesuje, ja sam mu dao pare za ćerkin upis, kaže. Prošlo je i više od godinu dana, čujem da je čovek dobio na kocki i odem po pare. Sačekam Petra, a on će: “Jesam li ti rekao da će da mi vrati novac!“ - seća se Dragan Tomić, vlasnik restorana “Bistro 2“, Petrove dobrote.
- On je ovo mesto otkrio za nas i ostaje oaza gde slavimo Petrov život - kaže Sonja Divac, druga supruga Petra Kralja.
Glumica Svetlana Bojković prisetila se 4. aprila 2011. godine.
- Proslavili smo ga u avionu - on, njegova ćerka Milica, dvojica momaka iz BDP i ja, a vraćali smo se sa gostovanja u Kanadi. Nismo znali da će to biti njegov poslednji rođendan. Došli smo u Beograd i nažalost u novembru je otišao bez povratka. Velika je praznina, ali ispunjavamo je sećanjem i ljubavlju prema njemu kao umetniku i čoveku. Petar je bio jedinstven čovek, veliki posvećenik svoje umetnosti, obrazovan i otvorenog duha za nova saznanja i takav je ostao do kraja života - kaže Svetlana Bojković.
Ćerka Milica prisetila se da je njeno detinjstvo trajalo za vreme zlatnog doba „Ateljea 212“.
- Otac je imao 32 predstave mesečno, dakle više predstava nego što mesec ima dana. Kada se gostovalo negde po svetu, tada su me ostavljali kod babe i dede u Rakovici. Sećam se jedne turneje preko leta, kada obično glumci ne rade i kada najviše vremena provodim sa tatom, oni su išli na turneju po Jadranu. Ali meni je svako jutro stizala razglednica iz drugog grada. Broj jedan, recimo, Dubrovnik i u stihu razglednica, i tako svih tih 12 dana. Sećam se da sam uveče kad legnem jedva čekala da se probudim i trčala na sanduče da vidim da li je stigla nova - kaže Milica Kralj.
Rođen u Zagrebu, dva dana pre nego što će Nemci napasti Jugoslaviju, Petar Kralj je sa porodicom uskoro stigao u Srbiju. Diplomirao je glumu u Beogradu. Stalni član „Ateljea 212” bio je od 1968. do 1979, kada je otišao u slobodne umetnike. Monodramu Mome Dimića „Živeo život, Tola Manojlović” odigrao je više od 400 puta, a iza sebe je ostavio više od 200 uloga. Radio je i na filmu i na televiziji. Dobitnik je nekoliko „Sterijinih nagrada“ i „Ćurana“, prvi je laureat nagrade „Miloš Žutić“, a tu su i Oktobarska nagrada Beograda i Dobričin prsten.
