Izvor: Politika, 16.Jun.2012, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sećanje na Otomansko carstvo
Zapostavljeni spomenici kulture koji su svedočanstvo tolerancije i zajedničkog suživota, na izložbi u Konaku kneginje Ljubice
Kulturno i istorijsko nasleđe nastalo na području Balkana u periodu otomanske vladavine, zabeleženo objektivom savremenih umetnika biće predstavljeno na izložbi „Priča o Balkanu” u utorak 19. juna u 19 časova u Konaku kneginje Ljubice u Beogradu. Izložba je deo istoimenog projekta u čiju je realizaciju uključeno nekoliko zemalja balkanskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << regiona.
Umetnici fotografi kroz svoje radove preispituju značaj koji ova zajednička istorija ima za nas danas. Ivan Petrović, Kamilo Nolas, Juta Benzenberg, Ivan Blažev i Samir Karahoda fotografisali su najvažnije crkve, džamije, javna kupatila, akvadukte, kuće, i mostove u svakoj od balkanskih zemalja, uz naglasak na jedinstvene istorijske karakteristike, kao i njegovo tekuće stanje..
„Cilj izložbe je da ukaže na mnoge zapostavljene spomenike kulture koji su svedočanstvo jednog vremena ali i kulture tolerancije i zajedničkog suživota. Islamski ili jevrejski spomenici na teritoriji Srbije nisu turski ili izraelski, oni su deo našeg kolektivnog kulturnog nasleđa i kao takve treba da ih štitimo, poštujemo i čuvamo.
Balkan i brojne balkanske kulture su takve upravo zbog različitosti i mnogih uticaja koje su tokom vekova transformisale i oplemenjivale domicijalne narode i njihove kulture. Na izložbi će biti prikazane fotografije koje su uradili mladi savremeni fotografi koji su pokušali da daju svoje viđenje ove problematike ali i jednu modernu vizuru samih spomenika”, kaže istoričar umetnosti Saša Janjić kustos ove izložbe.
Otomanska ili osmanlijska vladavina na Balkanu trajala je od 14. do 20. veka. U nekim regionima ona je trajala u kontinuitetu, u nekima je bila isprekidana (u Moreji, na primer), dok neke oblasti (kao što su Jonska ostrva i Dalmatinska obala) otomansko osvajanje nije ni zahvatilo. Ipak, za skoro čitavu populaciju Balkanskog poluostrva, vekovi pod otomanskom vlašću predstavljaju veoma značajni deo istorijskog iskustva. Sećanja na ovaj period ostaju prikrivena u građevinama čija se uloga s vremenom izmenila, ili su potpuno izbledela usled opšteg zapostavljanja i destrukcije. U kakvom god stanju bile, potpuno uništene ili očuvane, građevine, ostaju dokumenti jedne zajedničke istorije koju su narodi na Balkanu delili šest vekova.
Izložba, nakon Atine i Soluna stiže u Beograd, a biće predstavljena i u Minhenu, Prizrenu, Skoplju i Tirani.
Deo projekta je i dokumentarni film „Nemi Balkan” koji je koncipirao i režirao Andreas Apostolides. Film je baziran na retkoj fotografskoj i filmskoj arhivskoj građi, intervjuima sa eminentnim istoričarima i predstavlja pogled na etničku i religijsku koegzistenciju različitih naroda na ovom području, svakodnevni život i poslednje dane Otomanskog carstva pred izbijanje Balkanskih ratova. Film je premijerno bio prikazan na Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma Beldoks, a publika će imati priliku da ga pogleda i na ovoj izložbi, koja traje do 19. avgusta.
M. Đ.
objavljeno: 17.06.2012
