Izvor: Blic, 09.Maj.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sećanja na mirise
Sećanja na mirise
Galerija ULUS
Na novim slikama Velizara Krstića, profesora FLU u Beogradu, nema ljudske figure, ali zastupljeni motivi ukazuju na čovekov mnogostruki trag. Slike i objekti u okviru serije radova 'Agora - simulacrum' uglavnom su dobro temperovana celina, zidana na tragu lične i kolektivne sudbine. Naslikani trag zuba na načetom slatkišu, vizuelni sublimati vremena izdeljenog nevažnim i važnim datumima, i manifestovani trag u vremenu koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << čovek ostavlja, krećući se, ljubeći, radeći, stvarajući bez obzira na rezultat... Trag u sećanju na mirise, boje, događaje iz lične istorije, koje upravo čula, možda, najbolje pamte... Ali, izložba, čak i kada je u pitanju njen deo - ambijent trpeze sa svakojakim poslasticama, minjonima, sitnim i krupnim kolačima prepoznatljivih receptura, sada od gipsa, nije nastala kao autorova ispovest.
Cela zavodljiva 'priča' sa megasladoledima, tortama i predimenzioniranim, ujednačenim i izglancanim plodovima voća sa tezgi evropskih pijaca, preseljenim na slike_arhiva, tu je da bi, pre svega, likovnošću, a tako i najneposrednije, podsetila na neke vrednosti iz prošlosti i markirala stanje u kome danas živimo, pa i nakalemila ta dva sveta, kako to i samo vreme čini proticanjem. Sve ove slike_arhiva i objekti ukazuju na prokletstvo savremenog, nesitog čoveka, na njegovu odrođenost od drugih i sebe samog, čak i od sopstvenog ukusa. Sve više - i od ličnih želja.
Kao društvo, otrgnuvši se od jedne vrste uniformnosti, dopali smo one globalne, i to više nije pitanje izbora. Veštačka aroma vanile samo je delić simulakruma koji živimo. Umetnik, pojedinac, ponovo je donkihotovska prilika, ali stoga i privilegovana jedinka. Rezultat njegovog delovanja, i kada je on neshvaćen, čak i kad obmanjuje ili je i sam u kakvoj zabludi, bar nije protiv čoveka.
Sakupljeni
Za koji dan stići će i do nas dugo najavljivani američki film 'Da Vinčijev kod', samo dan posle svetske premijere na zvaničnom početku Kanskog filmskog festivala (17. maja). Pošto je reč o najvećem knjižarskom hitu novijih vremena, sa desetak miliona primeraka prodatih širom sveta, filmu nastalom prema istoimenom trileru britanskog pisca Dena Brauna gotovo da marketinška kampanja nije bila posebno neophodna. Roman (dakle fikcija sa slobodnom upotrebom istorijskih činjenica i apokrifnih pretpostavki o skrivenim istinama iz života Isusa Hrista) vešta je mešavina teorije zavere (tajna društva Templara i ogranka Rimokatoličke crkve Opus Dei), istrage o tajanstvenom ubistvu kustosa pariskog Luvra i tragova onih koji su upleteni u ovaj zločin, a sve to u vezi sa tobožnjim skrivenim porukama u Leonardovoj 'Tajnoj večeri'.
Marketinškom podgrevanju horizonta iščekivanja pomogao je nedavni sudski proces protiv Dena Brauna, potom ucene producentima kuće Soni, upućene iz redova uticajnih članova društva Opus Dei. Visoki dostojnici Vatikana su osudili film i pozvali pastvu celog sveta da ga bojkotuje. U sličnom duhu oglasio u Sveti sinod Grčke pravoslavne crkve. Ali, avaj, nisu to više ona vremena kad je Vatikan imao Index librorum prohibitorum (Indeks zabranjenih knjiga). Sve knjige sa ovog indeksa su preživele. Sindrom zabranjenog voća radi neumitno, a oskarovci Ron Hauard (reditelj) i Tom Henks (nosilac glavne uloge), čiji ugovori su vezani sa postocima zarade, blagosiljaju dragog Gospoda jer se ovakva moćna reklamna kampanja nije mogla naručiti ni platiti.
