Izvor: Politika, 08.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šarmantno i iskreno
"Monogamija" Stele Fihili je drama fragmentarne strukture koja se, centralno, bavi posledicama teškoće u uspostavljanju stabilnih bračnih odnosa u savremenim društvima, dok u drugom planu inicira i niz važnih pitanja o funkciji televizije i Interneta, konstruisanoj slavi, zavodljivoj banalnosti medija, itd. Tekst je po tematici, formi i stilu vrlo blizak drami "Bliže" Patrika Marbera, donekle i pojedinim tekstovima Rolanda Šimelfeniga ("Puš ap"), Nika Grosa ("Breskve") ili Dejvida Eldridža >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ("Pod plavim nebom"), ali možda najviše fragmentarnoj filmskoj dramaturgiji, karakterističnoj za "Magnoliju" Pola Tomasa Andersona ili "Veliki kanjon" Lorensa Kazdana.
Predstava rediteljke Ane Tomović je svedeno, stilizovano dizajnirana (scenografija Marija Kalabić, kostimografija Biljana Tegeltija Bojanić). Bazirana je na ogoljenoj igri glumaca koji nastupaju u domenu blagog karikaturalnog izraza, manje ili više uspešno. Saša Torlaković igra prezaposlenog i samoljubivog televizijskog novinara Nila, opravdano teatralizujući Nilovo arogantno ponašanje, ali nedovoljno dosledno, precizno i izoštreno pa nije sasvim jasno značenje koje, tako koncipirani, lik proizvodi. Ni Olgica Nestorović ne uspeva dovoljno uverljivo da predstavi Nilovu suprugu Zoi zato što nije konzistentnije oblikovana; nije tačno utvrđeno da li ona jeste ili nije karikatura, pa se tako nije uspelo u ubedljivom predstavljanju ni njenih emocija (osećaji napuštenosti i izdanosti jer ju je muž ostavio), ni karaktera (neumoljiva odlučnost da nastavi dalje).
Sa druge strane, Ivana V. Jovanović preciznije i uverljivije stvara lik ambiciozne i, zadivljujuće uporne, glumice Sare, kao i Kristina Radenković koja jasno i jednostavno igra koketnu producentkinju Elzu. Glumica maniristički predstavlja Elzinu sumanutu samouverenost i tako kritikuje hladni pragmatizam ovog lika. Tatjana Šanta Torlaković igra Alisu koja se u predstavi pojavljuje u nekoliko scena, u više obličja, kao konobarica, sobarka, klošarka, itd. Glumica nastupa funkcionalno plastično, infantilno se kreveljeći i preterano razmaženo, naizgled nezainteresovano, komentarišući radnju. Zahvaljujući tome, ona deluje kao neka luda, šekspirovskog ili goldonijevskog tipa, koja je na najnižem društvenom položaju ali je najlucidnija, rezoner koji uvek govori istinu i sve neprestano ismeva, pokazujući neku vrstu metasuperiornosti...
U tekstu se, ponekad, upotrebljavaju stereotipni motivi u predstavljanju emotivnih odnosa, kao i društvene stvarnosti, ali se u predstavi prema njima povremeno gradi distanca. U tom smislu je tipičan kraj predstave, kada petnaestogodišnja Megi (Milijana Makević), žrtva totalne neodgovornosti svojih roditelja, nakon opšteg pomirenja i višestrukog hepienda, dozirano karikaturalno peva pesmu "Only Love Can Break Your Heart" Nila Janga, dok je svi ostali zaneseno, pseudoidilično posmatraju. Na taj način, dakle suptilnim izlaskom iz okvira klišetiziranog realizma, razbija se blaziranost jednoznačne melodramatike, ne dopušta se da prisutna patetičnost ispliva u prvi plan, odnosno ona se autorefleksivno dekonstruiše.
Iako nisu svi glumci sasvim dosledni u toj preovlađujućoj, blago karikaturalnoj igri, predstava "Monogamija" je, u osnovi, uspešna i podsticajna, jer šarmantno i iskreno prikazuje posledice zamarajućih konfuzija u savremenim bračnim odnosima, gde su neobavezni seksualni kontakti česta, a varljiva, supstitucija za nedostatak ljubavi. Svi akteri se mučno i tragikomično koprcaju u močvari dilema i brojnih laži, pomoću kojih održavaju privid sreće, a koje suštinski stvaraju strašan osećaj usamljenosti.
[objavljeno: ]
.jpg)
