Izvor: Politika, 04.Jul.2015, 21:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Šarene” cene za prevode naših knjiga
Za prevodioca se uglavnom kaže da je nevidljivi posrednik između kultura, koji neretko ostane anoniman, a njegove zasluge nedovoljno priznate. Međutim, jedan autor, i jedan prevod, izrazito je primetan kada se pogleda konkursMinistarstva kulture za sufinansiranje prevoda srpske književnosti na strane jezike.
Za tu namenu budžet je ove godine iznosio oko 124.000 evra, i pokrio je 103 prevoda. Komisija je odlučila da za roman „Veliki rat” u prevodu Vila Firta na engleski, izdavaču >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „Istros buks” iz Londona dodeli 8.000 evra, a isti naslov u izdanju francuske kuće „Belfon”, u prevodu Artura i Arite Vibran, 2014. dobio je čak 17.600 evra! Primera radi, da se „Kuća sećanja i zaborava” Filipa Davida prevede na švedski, prevodilac je dobio 2.800 evra, na nemački 1.800 evra, na hebrejski 2.800. Kišova „Grobnica za Borisa Davidoviča”, na litvanskom, dobila je 1.800 evra. Izdavač iz Nju Orleansa za prevod „Antologije savremene srpske poezije” dobiće 7.000 dolara. „Porodični ciklus” Kiša (romani i kratke priče) na nemačkom dobio je 8.000 evra. Pre nekoliko godina, prevod drama Milene Marković na francuski koštao je Ministarstvo 3.500 evra.
Predsednik komisije Ministarstva kulture, prevodilac Miloš Konstantinović kaže da je dosad već objavljeno deset prikaza „Velikog rata” u francuskoj štampi:
Miloš Konstantinović Foto D. Peternek
– Nama je važnije da se pojavi knjiga sa našim viđenjem rata, od toga koliko novca se traži. Cena je realna. Na našu stranu staje 1.860 slova, a na nemačku i francusku 1.600, i to treba imati u vidu – kaže Konstantinović, koji je u žiriju bio sa Vladislavom Gordić Petković, Ivanom Nikolić, Vojislavom Karanovićem i Mihajlom Pantićem.
Indikativno je, ipak, da je engleski izdavač za istu knjigu tražio 8.000, a francuski 17.600 evra. Utisak je da je od tih 17.000 evra mogao da se delom podrži Gatalica, ali i još nekoliko knjiga.
– Za jednu knjigu u Makedoniji dali smo 600 evra, a biće prodata u 300 primeraka. „Belfon” neće štampati „Veliki rat” ispod 15.000 primeraka. Makedonci će nam odneti dva evra po primerku, a Francuzi jedan– ističe Konstantinović.
Ali, u uslovima konkursa, Ministarstvo naglašava da podržava isključivo prevod, i ništa drugo, ni prelom, ni štampu, a tiraž se ni ne spominje!
Nataša Pejin, vlasnik izdavačke kuće „Beskrajni plavi krug” u Parizu, koja je radila u „L̕ Až D’Omu”, kaže da je ovo ogromna cifra za prevod knjige za francusko tržište.
– Time je država Srbija platila i autorska prava, i prevod i štampanje! Ako je država procenila da knjiga ima političko-kulturnu misiju, a u francuskim novinama videla sam pohvalne članke o toj knjizi, onda je u redu, ali time je plaćena cela produkcija knjige. Srbija je i dalje na rubu popularnosti u Francuskoj, i slika se promenila utoliko što se o nama više ne priča na vestima – dodaje Nataša Pejin.
U Francuskom institutu u Beogradu rekli su nam da cena od 17.600 za roman previsoka i za francusko tržište. Kontaktirali smo i francuske izvore, i saznali da je u Francuskoj striktno određena prosečna tarifa, ona za srpski jezik iznosi 23 evra za stranu od 1.500 znakova. Knjiga od 500 strana, kao Gataličina (srpski tekst preveden na francuski obimniji je za 10 do 20 odsto), može da ima oko 600 strana, što košta do 13.800 evra. Francuzi, inače, finansiraju samo 60 odsto cene prevoda, ponekad i više za izuzetne prevodilačke poduhvate, kaže naš izvor.
Književnik Zoran Živković komentariše da tema dela ne treba da utiče na cenu prevoda:
– Na cenu bi mogla da utiče jezička složenost izvornika, ali ona ne proističe iz teme, u smislu da su dela s temama od nacionalnog značaja naročito teška za prevođenje, dok su „nenacionalne” teme lakše. Ako je Ministarstvo želelo da pruži posebnu podršku objavljivanju u inostranstvu dela s temom od nacionalnog značaja, onda je tako trebalo i reći (ko bi im zamerio?), a ne da se u sve nepotrebno upliće prevođenje. Što se naknade za prevođenje tiče, ja sam najviše plaćao 15 evra po strani za veoma kvalitetan prevod na engleski mojih dela. Izdavač može da zahteva koliko želi – a stvar je onoga ko finansira da li će zahtev prihvatiti – kaže Živković.
Posle svega, pitamo se da li kategorija prevoda od „nacionalnog značaja” ima posebne tarife od zemlje do zemlje? I zašto je taj „nacionalni interes” dvostruko skuplji u Francuskoj nego u Britaniji, na primer?
Mirjana Sretenović
-----------------------------------------
Selektivna podrška istoriografiji
Miloš Konstantinović objašnjava da prevod na engleski knjige „Ledi Pedžet i njeni Srbi” Nataše Marković nije podržan, jer se ne finansira istoriografija. Međutim, ranije je prevod na engleski knjige „Dizraeli i srpsko pitanje” Miloša Kovića dobio 4.000 evra. „Odbrana” je ove godine dobila 1.600 evra da prevede „1914–2014. Zašto revizija” Mileta Bjelajca na ruski, dok „Laguna”, za prevod na engleski „Srpske istorije” Čedomira Antića, nije.
– Krivo nam je kada su tako krupna imena u pitanju, ali Antićeva knjiga je čista istoriografija. Podržali smo 2014. monografiju o tvrđavama na Dunavu, ali to je istoriografija u širem smislu – kaže Konstantinović.
