Izvor: Vostok.rs, 14.Avg.2011, 13:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šare života od kudelje
14.08.2011. -
Ruska Republika Tuva, koja se nalazi u južnom Sibiru obeležava 90-godišnjicu svog postojanja (12-15. avgusta). Program proslave uključuje ogroman broj zvaničnih, kulturnih i sportskih manifestacija, između ostalog, međunarodni festival „Šare života od kudelje".
Kudelja je sastavni deo života i kulture Tuvinaca, jednog od najstarijih naroda južnog Sibira, koji su bez obzira na sve preokrete istorije, uspeli da sačuvaju tradicionalno domaćinstvo >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << i svakodnevni život, jezik i folklor. Proizvodnja kudelje i proizvoda od nje spada u najranije oblasti narodne radinosti Tuvinaca i drugih nomadskih naroda Centralne Azije. Oni su kudeljom pokrivali svoje kuće-šatore na rasklapanje, od kudelje su pravili odeću i konjske amove. Međutim, nešto je iz tradicije upotrebe kudelje postepeno počelo da nestaje i festival, koji se u republiki održava tek po drugi put, pozvan je da pomogne u čuvanju i preporodu ove tradicije u svoj njihovoj raznovrsnosti. Tako smatra koordinator festivala Dina Kirgiz.
Ako proputujete republikom, - kaže stručnjak, - videćete čobanska (pastirska) stajališta. Na svakom stajalištu ima po jedna-dve jurte. Danas se aktivno koriste upravo jurte od kudelje. Međutim, mi želimo dopunski da obnovimo pravljenje drugih, zanimljivijih proizvoda, može se reći suvenira, jer se trenutno razvija turistička industrija. Na festival ne dolaze samo stanovnici Tuve, već i učesnici iz drugih regiona Rusije i iz inostranstva, - nastavlja Dina Kirgiz. – Oni nam pokazuju šta se kod njih sačuvalo, šta su obnovili. Učimo jedni od drugih. Prošle godine smo kod majstora iz Mongolije videli izvanredan pano od kudelje na koji su se crteži nanosili bojama i jodom.
Osim toga, od kudelje se prave izvanredne igračke, a jastučnice pokrivači od kudelje se odlično uklapaju u svaki enterijer. Čak se i moderan nakit može napraviti od ovog ekološki čistog materijala! Kudelja je u suštini prirodna ovčija vuna. A ovce u Tuvi su izvanredne, odgajene na travi planinskih pašnjaka, na čistoj izvorskoj vodi. Kako je pokazao prošlogodišnji festival, u ovoj maloj planinskoj republici ima i dovoljno majstora.
Uostalom, Tuva nije baš tako ni mala. Na njenoj teritoriji se sasvim lepo mogu smestiti četiri Švajcarske ili čitav Tunis! A u prestonici republike – gradu Kizilu – stoji obelisk „Centar Azije". Tuva se zaista nalazi u geografskom centru Azijskog kopna. Njene zemlje su od nezapamćenih vremena privlačile i Ujgure, i Mongole, i Kineze, zato se Tuva sukcesivno nalazila čas u Ujgurskom kaganatu, čas u sastavu Mongolije, čas pod vlašću mandžuerske dinastije. I tek je 1914. godine primljena pod pokroviteljstvo Rusije.
Posle boljševičke revolucije i uspostavljanja sovjetske vlasti u Rusiji Svetuvinski osnivački hural ili kongres 1921. godine je doneo odluku o stvaranju suverene države. U sastav SSSR Tuva je ušla tek 1944. godine prevalivši težak put učestvovanja u Drugom svetskom ratu u sastavu antifašističkih sanga. Danas Republika Tuva ulazi u sastav Ruske Federacije.
U kulturnom pogledu Tuvinci su za ceo svet nosioci vrlo dragocene i retke tradicije grlenog pojanja. I naravno, na festivalu „Šare života od kudelje" okupili su se najbolji majstori ovog jedinstvenog žanra, jer se u tuvinskoj kulturi se sve tesno prepliće: pevanje, igranje, sviranje muzičkih instrumenata i umetnički zanati.
Izvor: Golos Rossii, foto: RIA Novosti
