Izvor: Politika, 16.Nov.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Šaran” Ace Popovića u „pirotskom sosu”
Predstava „Mrešćenje šarana” odigrana je jedan jedini put 4. aprila 1984. godine u pirotskom pozorištu i – nikad više
Pirot – Beogradski „Zvezdara teatar” je nedavno obeležio jubilej – 25 godina postojanja i izvođenja predstave „Mrešćenje šarana”, Aleksandra Popovića, u režiji Dejana Mijača. Ipak, prema podsećanju pirotskih kulturnih poslenika, slavljenici su prevideli činjenicu da se praizvedba „Šarana” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << desila u Pirotu, skoro pola godine pre beogradske premijere.
Zaboravili su Zvezdarci na Piroćance, ili nije imao ko da ih podseti na hrabrost autora teksta, reditelja, pirotskih glumaca i malobrojnih intelektualaca u odbrani umetnosti od velikih pritisaka i kazni koje su odrezale tadašnje takozvane političke strukture grada.
Tomislav G. Panajotović, nekadašnji novinar „Slobode”, narodni poslanik, autor nekoliko knjiga, jedan od aktera tadašnjih dešavanja oko izvedbe sporne predstave, tvrdi da ne bi bilo „Šarana” u Beogradu da nije prvo odigran u Pirotu.
Prema njegovom svedočenju, autor Aleksandar Popović, reditelj Dragan Jakovljević i kompletan glumački ansambl pirotskog Narodnog pozorišta radili su predstavu pod velikim pritiskom. Onda je po čaršiji počelo da se govorka da će biti nevolja u pozorištu, lomova, međutim, kulturna javnost je mislila da je u pitanju dobro smišljen marketing.
„Mrešćenje šarana – scenska roto baza u pet oštrih faza”, kako glase naslov i podnaslov ove drame, odmah posle prvog prikazivanja, 4. aprila 1984. godine, izazvala je čitav niz polemika i rasprava u društveno-političkim organizacijama toga vremena.
– Premijeri je prisustvovao i sam autor, a bilo je i nekoliko književnih i pozorišnih kritičara iz Beograda – kaže Panajotović za „Politiku”. – Iako je atmosfera na premijeri bila krajnje napeta, bilo je jasno da je reč o najboljoj predstavi pirotskog pozorišta do tada. Odmah posle premijere u probnoj sali usledio je okrugli sto o predstavi. Bila je to proba za sve učesnike razgovora, aktere u predstavi, upravu Pozorišta i dežurne brižnike za državu, njen ugled u svetu i dostojanstvo umetnosti. Bilo je pitanja kao što su: Zašto baš ovde Goli otok, kada ovaj kraj gotovo da nije imao takve „srećnike”, zašto obešene lutke, zašto je na sceni šest rupa (mislili su na bivše jugoslovenske republike), a ne pet ili sedam? To su samo neka od pitanja koja su se čula te noći, uz mnoštvo posezanja za tada aktuelnim delima „Sudija” i „Nož” Vuka Draškovića.
Sve društveno-političke organizacije u naredna dva dana zaključile su da predstavu treba skinuti sa repertoara pirotskog Narodnog pozorišta zbog društveno neprihvatljive idejno-političke poruke sadržane u njoj, a trebalo je i da se utvrdi osnova sumnji da je ova predstava stavljena na repertoar na nesamoupravan i nezakonit način.
Posle objavljivanja poražavajućeg prikaza komada u nedeljniku „Sloboda”, njen tadašnji novinar Tomislav G. Panajotović energično je reagovao i tražio da kao građanin reaguje napisom, tekstom, ali to mu nije dozvoljeno. Zato je, veoma brzo, nedeljnik „Duga”, na drugoj strani u rubrici „JU komentar”, objavio Panajotovićev tekst pod naslovom „Pirot kao lakmus”. To je izazvalo novu buru u gradu pa je opštinski Savez boraca zakazao političko suđenje novinaru.
U međuvremenu oglašava se i okružni javni tužilac Vidoje Cvetković koji kaže da na osnovu Popovićevog teksta ne može da zabrani predstavu, što je potvrdio i republički javni tužilac.
– Tih dana, Dragoslav Popović, predsednik programskog saveta pozorišta, daje neopozivu ostavku na dužnost, a kasnije se oglasila i osnovna organizacija Saveza komunista kažnjavajući direktora Dragoljuba Aleksića opomenom pred isključenje. „Mrešćenje šarana” po mnogo čemu je prva predstava, ne samo u pirotskom već i u srpskom kulturnom prostoru, skinuta sa repertoara i prva za koju je tražena odgovornost – kaže Panajotović, dodajući da su i novinari fabričkog lista „Prvi maj”, zbog podrške predstavi, pozvani na odgovornost, a Ranko Antić, urednik lista, protestujući, vratio je crvenu knjižicu i istupio iz Saveza komunista.
Taman se stišala situacija u Pirotu, već je bila zakazana premijera „Šarana” u Beogradu, kojoj su morali, po nalogu opštinskih rukovodilaca, da prisustvuju i predstavnici suprotstavljenih strana iz Pirota. Javnosti su opet izneta dva različita viđenja prikazane predstave, koja je u Zagrebu i Ljubljani pobrala visoka priznanja.
Panajotović smatra da je predstava „Mrešćenje šarana” izazvala velike političke diferencijacije u gradu, odnosno da svi oni koji su branili „Šarana” vremenom su ojačali demokratske struje u Pirotu.
Marija Penčić
[objavljeno: 17/11/2009]
