Izvor: Blic, 22.Okt.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sarajevska jesen
Sarajevska jesen
Dva sarajevska festivala, filmski i pozorišni, već izvesno vreme predstavljaju temeljne kulturne činjenice jugoistočne Evrope. Potonjom sintagmom ne koristim se slučajno, niti iz razloga izbegavanja reči 'Balkan', nego sa očiglednog razloga: oba festivala prerasli su svoje geografske okvire, pa, shodno tome, i okvire bivše zajedničke države. To dobro znaju oni koji su na tim festivalima nastupili.
Istovremeno, oba festivala osvetljavaju svojim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sjajem neveselu kulturnu situaciju u ostatku sezone. I opet ne govorim samo o uskom prostoru Sarajeva, BiH ili bivše Jugoslavije. Sjaj oba festivala, kao i sjaj tri hrvatska filmska festivala, dva beogradska – a o Bitefu i sličnim mastodontima da ne govorim – čini jačom sliku bede van ovih festivalskih geta. U Sarajevu je stvar nešto izraženija, ali ni drugde nije drugačije. Razmena međusobnih gostovanja više je nego potrebna, ona je apsolutno neophodna, ali je neophodno i zaboraviti sva ona politička ili dnevnopolitička značenja koja takvi događaji sobom neminovno nose. Festivali čine taj kontekst manje očiglednim, smeštajući razmenu u oblast umetničkog, a ne političkog. Valjalo bi, dakle, učiniti normalnim takvu razmenu, a, u isti mah, učiniti je jednako privlačnom kao festivalske izvedbe. To je ozbiljan zadatak za kultur-menadžere, bili oni profesionalci ili političari. Njihov je, naime, zadatak da van festivalskih geta naprave kontinuitet gostovanja i razmene. To je jedini oblik konkurencije estradnoj razmeni primitivizma.
Onda se Sarajlije (ili Beograđani, svejedno) ne bi vajkali što grad istinski živi samo tokom dva sjajna događaja.
