Izvor: Politika, 09.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Saputnica Žan Pol Sartra
Na današnji dan navršava se stotinu godina od rođenja Simon de Bovoar (9. januar 1908 – 14. april 1986), francuske književnice, filozofa, feministkinje, autorke pozorišnih komada i eseja, intelektualne i životne saputnice Žan Pol Sartra.
Simon de Bovoar kretala se u krugu Albera Kamija i Merlo-Pontija, kao i drugih vrlo uticajnih ličnosti 20. veka, među kojima su bili Žan Kokto, Žan Žene, Antonin Arto, Ričard Rajt, Fidel Kastro. U svojoj autobiografiji često je napominjala da je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << njeno srce uvek težilo stvaranju velike literature, iako je njena strast prema filozofiji trajala čitavog života. Napisala je romane egzistencijalističke tematike "Gošća", "Krv drugih", "Svi su ljudi smrtni" i "Mandarin", koji opisuju ljudsko postojanje u apsurdnom svetu, lične i socijalne nemire i političke preokrete. Simon de Bovoar autorka je i pet knjiga uspomena ("Uspomene lepo vaspitane devojke", "Najbolje godine", "Moć stvari", "Svođenje računa" i "Ceremonija oproštaja"), koje su prevedene kod nas, kao i njena antropološka dela "Drugi pol" i "Starost". Nedavno je beogradska izdavačka kuća "Plavi jahač" objavila njenu knjigu "Veoma blaga smrt", u kojoj je Simon opisala smrt svoje majke.
Rođena je u imućnoj buržoaskoj porodici u Parizu. Njen intelektualni odgoj podsticao je otac Žorž, odmalena je pažljivo upućujući na odabranu literaturu. Vrlo rano Simon je ispoljila težnju ka obrazovanju i ličnom usavršavanju, odbacujući ideje o bračnom životu i majčinstvu. U privatnoj katoličkoj školi bila je vrlo bliska sa Elizabet Mabil, poznatom po nadimku Zaza, a rana smrt ove njene prijateljice ostavila je dubok utisak na Simon. Verovala je da je Zaza umrla od slomljenog srca, usred svađe sa porodicom zbog ugovorenog braka. Zazina smrt uticala je na životni put Simon de Bovoar i njenu kritiku rigidnosti buržoaskog stava prema ženama. Opredelila se za levičarske ideje i ateizam. Od 1931. do 1941. godine bila je profesor filozofije u Marseju, Ruanu i Parizu, a od 1943. godine posvetila se književnosti.
Na studijama filozofije Simon je čeznula da postane deo Sartrovog elitističkog kruga, i on je 1929. godine tražio "da joj bude predstavljen". U 21 godini postala najmlađi profesor filozofije u Francuskoj, i u Sartru je prvi put pronašla ravnopravnog partnera. Do njegove smrti 1980. godine ostali su "suštinski" ljubavnici, uprkos obostranim sporednim avanturama. Nikada se nisu venčali niti imali dece. Simon je sahranjena pored Sartra na groblju Monparnas u Parizu.
Suština filozofskog stava Simon de Bovoar jeste u ostvarivanju individualne slobode i etičnosti. Smatrala je da se samo filozofija koja vrednuje pojedinačnu, slobodnu, egzistenciju i slobodu izbora može nazvati etičnom. Prihvatila je Sartrove egzistencijalističke kategorije iz njegovog dela "Biće i ništavilo", kao i ideje o Subjektu, Objektu, Jastvu i Drugom, i razvila ih u svom kultnom delu "Drugi pol". To je njen najveći doprinos filozofiji i egzistencijalističkoj analizi položaja žene. "Drugi pol" je Francuskoj objavljen 1949. godine, postavljajući temelje feminizma i otvoreno progovarajući o ženskoj seksualnosti. Čuvena je izjava Simon de Bovoar: "Ženom se ne rađa nego se postaje".
Čim se pojavilo, ovo kontroverzno delo je dočekano s radoznalošću, ali i dobilo oštre kritičare. Glavna teza ove multidisciplinarne studije jeste da se žene nalaze u dugoročno podređenoj poziciji u odnosu na muškarce, uprkos tome što su mogle da se obrazuju i rade, i da je žensko biće definisano kao "drugost" u odnosu na "sopstvo" muškarca. Pored romana "Mandarin", Vatikan je "Drugi pol" stavio na listu zabranjenih knjiga.
Simon je strastveno volela putovanja. O Americi je pisala kao o zemlji punoj obećanja, u putopisu "Amerika iz dana u dan", ali kritikujući pri tom robovanje Amerikanaca materijalnoj kulturi i svemu što je novo. U Kinu je putovala sa Sartrom, dajući zanimljivo istraživanje tenzije između kapitalizma i komunizma, pojedinca i društva, kao i značenja slobode u različitim društvenim kontekstima.
"Moja izdašna dokolica pružila mi je svet i u isto vreme sprečila me je da ga u potpunosti vidim. Tako i Sunce, koje se pomalja kroz zatvorene žaluzine tokom vrelog popodneva, u mojoj svesti stvara blesak veličanstvenosti leta. Ako bih ga pogledala direktno, njegov prodoran pogled bi me oslepeo", govorila je Simon de Bovoar.
[objavljeno: ]
