Izvor: Blic, 12.Nov.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sapunska kritika
Sapunska kritika
Nisam dovoljno ozbiljno pratio čaršijske priče o domaćim sapunskim operama. No, koliko sam uspeo shvatiti, izdvajaju se dve škole mišljenja, uzajamno suprotstavljene: jedni su skloni preziranju svega što ima veze sa televizijskim serijama te vrste, drugi, pak, brane neodbranjive vrednosti tih poslova. Ovo poslednje je, ujedno, ključ za razumevanje stvari: sapunska opera na televiziji jeste posao, a nije umetnost. Bespredmetno je kritikovati glumu, režiju, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << scenaristiku i dizajn tih poslova sa stanovišta umetničke kritike, naprosto stoga što takvi proizvodi i nisu namenjeni onima koje zanima umetničko u zanatu zvanom izvedbena umetnost. Jednako je besmisleno braniti takve radove sa istih pozicija.
Posao je jedna lepa reč, kao i zanat. Kritikovati posao može se samo sa stanovišta televizije kao proizvoda, nikako kao umetničke forme. Jednako stvar stoji sa zanatom. Jedno malo razjašnjenje: ovde se ne govori o stručnoj televizijskoj kritici koja, uglavnom, razlikuje ove kategorije, nego o fenomenološkoj usmenoj – dakle: čaršijskoj i neopozivo provincijalnoj – školi ogovaranja. Jedini smisao igranog televizijskog projekta što ga se, vrlo precizno, naziva tele-novelom jeste ono što taj produkt izaziva kod svojih gledalaca. Ništa više, i ništa manje od toga.
Kad je potpisnik bio detetom, jedna televizijska sapunica skinuta je sa programa zbog 'šunda'. Zvala se 'Gradić Pejton', i bila je, zapravo, spin-off (produkt nastao iz drugog produkta) istoimenog filma sa Rok Hadsonom i Lanom Tarner. Film je, inače, remek-delo. A serija je skinuta sa onog jedinog te-ve programa što smo ga tada imali. Julija Džons, strip iz Večernjih novosti, preživela je tadašnju intelektualno-socrealističku hajku.
Televiziju ne treba kritikovati. Dovoljno je ugasiti aparat.
