Izvor: Politika, 10.Feb.2013, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sanacija Narodnog muzeja počeće od depoa
U ovoj godini glavna izložba biće posvećena Milanskom ediktu, uz pregovore da bude prikazana i u Vatikanu
Sanacija i adaptacija Narodnog muzeja počeće tokom ove godinei to od uređenja depoa, Atrijuma, koji je delimično u funkciji i krova koji je najurgentniji, jer prokišnjava, ističe u razgovoru za „Politiku” Bojana Borić Brešković, v.d. direktora Narodnog muzeja u Beogradu, postavljenapo drugi put na čelo ove kulturne institucije, u septembru prošle godine. Odmah >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << potom dodaje da se od rekonstrucije nije odustalo, ali da bi trebalo biti realan i da se prvo mora zaštiti zgrada na Trgu republike od daljeg propadanja i kulturna dobra koja se nalaze u njoj.Smatra da se sada ne možemo više baviti analizama prethodnih idejnih rešenja rekonstrukcije. – Ministarstvo finansija je za trogodišnji period prihvatilo program sanacije i adaptacije Narodnog muzeja,sa trogodišnjom projekcijom sredstava, koja u celini iznosi oko milijardu i trista miliona dinara. Prve godine dobićemo 130 miliona dinara, a dalje će sredstva biti dodeljena po fazama radova. Onog trenutka kadzavršimo deo koji podrazumeva osnovne projektne zadatke sanacije i projektovanja, što je mnogo manji posao nego kad je reč o rekonstrukciji, bezbolniji je i brži, možemo da odemo na tender i krenemo sa izvođenjem radova.Uverena sam da ćemo uspeti sve da sredimo iako se govori da je suma nedovoljna, jer smatram da uz dobru organizaciju možemo da rešimo mnoge probleme. Dobro bi došao i dodatni prostor u blizinimuzeja, kad je reč o smeštajukonzervatorskih odeljenja,ističe Brešković.
Na naše pitanje ko će raditi sanaciju direktorka odgovara da se još uvek ne zna , ali da prethodnotreba da postoji plan sanacije i adaptacije, koji bi trebalo da radi arhitekta Vladimir Lojanica sa „Mašinoprojektom”, jer ova firma odlično poznaje zdanje na Trgu.
Bojana Borić Brešković je prva žena u istoriji Narodnog muzeja koja je bila direktorka ove ustanove i prva koja je drugi put došla na istu funkciju, a za vreme njenog prethodnog mandata od 1996. do 2001. dogodilo se bombardovanje. Sada, drugi put na istom poslu se sreće i dalje sa identičnom krilaticom „ništa bez faznih radova”, baš kao pre 12 godina. Optimista je i od stupanja na novu dužnost unela je u svoj kabinet sliku Uroša Predića „Portret Nikole Nestorovića”. Reč je o portretu arhitekte Nestorovića kojije jedan od autora projekta po kojem je sazidano zdanje Narodnog muzeja, a njegov portret treba, kako direktorka ističe, „da nas podseti da ovo zdanje mora da se sredi”. O onoj najvidljivijoj, izložbenoj aktivnosti muzejau narednom perioduBreškovićeva saopštava:
–Povodom Dana državnosti, dan ranije 14. februara, otvorićemo u Atrijumu muzeja izložbu „Kosovo i Metohija, Zadužbine i darovi, Zbirke Narodnog muzeja u Beogradu” koja će trajati više meseci. Na ovoj postavci neće biti izložene samo kopije fresaka, već imaterijal raznorodnog tipa iz zbirki koje imamo. Publika će biti zadovoljna takvim predstavljanjem naše baštine, a odeljenje za Srednji vek u Narodnom muzeju, koje je u prethodnom periodu bilo zapostavljeno, sada je dobilo svoj puni izraz. Dan Narodnog muzeja, 10. maj, obeležiće „Jugoslovenska karikatura 20 veka”. Malo se zna da se Beta Vukanović bavila karikaturom, a biće izloženi ovom prilikom i radovi Uroša Predića, Ivana Meštrovića, zaključno sa delom Pjera Križanića. Miroslavljevo jevanđelje učinićemo dostupnim javnosti baš tog10. maja i još nekoliko dana nakon toga, a ono će potom do daljnjeg ostatiu Narodnom muzeju. U ovoj godini kao glavnu izložbenu aktivnost ističemo onu posvećenu Milanskom ediktu,odnosnu Konstantinu Velikom i baštini rimskih provincija na tlu Srbije, koja će biti realizovana prvo u Viminacijumu 18. maja, koji se obeležava kao međunarodni Dan muzeja, a posleizložba stiže i u Narodni muzej između 3. i 18. juna. Upravo se pregovara da deo ove postavke gostuje i u Vatikanu krajem godine.
Naša sagovornica navodi da ne može da odredi da li joj je bilo teže za vreme prvog mandata kada se dogodilo bombardovanje ili sada kada sledi sanacija. Priseća se da je u prvom dolasku na čelo muzeja doživela vanrednu situaciju zbogbombardovanja, ali je pre toga Narodni muzej uspeo da napravi nekoliko izvanrednih izložbi. Kaže da je „dovoljno pomenuti onuposvećenu Renoaru i njegovim delima, a pored toga je zalaganjem NM u saradnji sa Narodnombibliotekom Miroslavljevo jevanđelje konzervirano, što je uradila Vera Radosavljević, a čitav niz godina pre toga se tako nešto nikako nije dalo dogovoriti, ni ko će to raditi, ni kako”.
B.Lijeskić
objavljeno: 11.02.2013.
.jpg)
