Izvor: Politika, 21.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samsonova zla sudbina
Sin izraelskog pisca Davida Grosmana poginuo pre nekoliko dana, a otac u knjizi "Lavlji med" kao da je predvideo strahotu
Specijalno za "Politiku"
Jerusalim, avgusta – Knjiga "Lavlji med" Davida Grosmana, jednog od najznačajnijih savremenih izraelskih pisaca, napisana je 2003. godine i uvršćena u seriju "Mitovi", koju je inicirala škotska izdavačka kuća Canonagate. Beogradska "Geopoetika", sa još trideset i tri izdavača iz celog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sveta, od Severne i Južne Amerike, preko Azije i Australije, do svih delova Evrope – objavljuje ovu seriju. Od pisaca je zatraženo da po slobodnom izboru na savremeni način ispričaju klasične mitove. Sve ove knjige prevode se na jezike zemalja koje su uključene u ovaj projekat.
David Grosman obradio je motiv o Samsonu i Dalili. Iznenađujuća je podudarnost knjige "Lavlji med" sa sadašnjim konfliktom na Bliskom istoku. Ponekad se čini da je autor slao izveštaje sa fronta, a isprepletenost sa citatima iz Starog zaveta, biblijskim imenima i geografskim pojmovima odaju utisak istorijske autentičnosti.
Za uvodnu studiju ove edicije Karen Armstrong, istoričarka religije, napisala je "Kratku istoriju mita". Ona smatra da je "Mit na neki način, bio događaj koji se nekada zbio, ali se zbiva i u svim vremenima. Zbog našeg strogo hronološkog pogleda na istoriju, mi nemamo reč za takav događaj, ali je mitologija vrsta umetnosti koja ukazuje na ono što je izvan istorije, što je u ljudskom veku bezvremeno, a time nam pomaže da iskoračimo iz haotičnog toka slučajnih događaja i da nazremo samo srce stvarnosti..."
U ovim danima stvarnost se nije samo nazirala. David Grosman, politički levo orijentisan, uvek sklon da veruje u mogućnost pomirenja Izraela i arapskih suseda, pozvao je u svom javnom nastupu, pred TV kamerama, zajedno sa piscima, svojim istomišljenicima, Amosom Ozom i A. B. Jehošuom, svoje sunarodnike da smognu snagu i rečju reše konflikt. U svojoj knjizi Grosman piše:
"Poznato je da Samsonovo pleme Dan živi u pograničnoj zoni, gde je angažovano borbom sa Filistincima i drugim narodima, jačim od njega. Te neprestane borbe oslabile su pleme i udaljile ga od uticaja centra kulture, politike i društvenih nauka izraelske nacije..."
Pa zatim: "Ako se samo jednostavno pročita ono što je napisano, otkriva se da ovo Samsonovo ponašanje nije nametnuto sudbinom ili inspiracijom, već potpuno neočekivanim uputstvom – šta mladić u određenom trenutku treba da čini. Da li da krene da skuplja vojsku da bi u skoroj budućnosti spasao svoj narod od Filistinaca ili da stvara sopstvenu političku snagu?"
U nastavku mita, Samsonu su iskopane oči i on je poslednjom svojom snagom izbio iz tla stubove hrama svojih neprijatelja i zajedno sa njima okončao život. Dogodilo se to pre više hiljada godina, a samo pre nekoliko dana poginuo je u ratu vojnik Uri, 21-godišnji sin Davida Grosmana. U novembru je trebalo da izađe iz vojske. Planirao je da putuje, da upiše studije...
Samsonova zla sudbina inspirisala je čuvenog slikara Gistava Dorea da zamisli njegov lik. Nasmejano lice mladog vojnika Urija osvanulo je na stranicama izraelskih novina. Mit je iz umetnosti sišao u život sa svom svojom svirepom realnošću.
Ana Šomlo
[objavljeno: 21.08.2006.]
