Izvor: Politika, 22.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samozaposleni u kulturi
Piscima u Sloveniji je krenulo nabolje otkako je država sprovela evropsku direktivu o namenskom korišćenju „knjižničnog nadomestila” – u prevodu „bibliotekarska nadoknada”
Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, januara – Oko 150 pisaca, pesnika i prevodilaca u Sloveniji ispunjava uslove prema kojima im država priznaje status „samozaposlenog” u kulturi. Iz državne kase im se plaća doprinos za socijalno i zdravstveno osiguranje, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ali samo dok ne „probiju” finansijski cenzus od 2500 evra, posle čega „moraš sebi da sve plaćaš sam”, kaže Mitja Čander iz „Študentske založbe”.
Čander objašnjava da deo pisaca, takođe, može da ostvari status „samozaposlenog u kulturi”, ali su onda u položaju poput samostalnog preduzetnika, jer sve doprinose (penziono, zdravstveno) sami pokrivaju.
Piscima u Sloveniji je krenulo nabolje, prema Čanderu, otkako je država sprovela evropsku direktivu o namenskom korišćenju „knjižničnog nadomestila” (u prevodu – bibliotekarska nadoknada). „Tu direktivu je EU donela devedesetih godina 20. veka, čime polovina te svote odlazi domaćim autorima prema frekvenciji pozajmice njihovih knjiga u biblioteci, dok se druga polovina koristi za stipendije, odnosno sliva se u stipendijski fond za finansiranje prevodilaca, pisaca, ilustratora”, objašnjava urednik „Študentske založbe”, jedne od najboljih slovenačkih izdavačkih kuća koja stimuliše i mlađe autore. Bibliotekarska nadoknada ne znači da je to novac prikupljen od članarine za upis u biblioteku koja je u Sloveniji za decu do 18 godina besplatna, dok studenti plaćaju osam a zaposleni 12,5 evra u kalendarskoj godini (ako se neko upiše u biblioteku 1. juna, članarina važi do istog datuma naredne godine).
Novac za bibliotekarsku nadoknadu crpi se iz javnog budžeta, tako što deo daje Ministarstvo za kulturu Slovenije (MKS), a deo opštine, i to u visini četvrtine sume predviđene za nabavku novih knjiga. Rečena svota ne „otpisuje” 25 odsto od budžeta namenjenog kupovini novih naslova, već je to mera na osnovu koje se odredi još četvrtina para. Mehanizam je ispao efikasan i bitno popravlja materijalni status pisaca. MKS je u 2008. „za područje knjige dodelilo 14 radnih stipendija u visini 10.600 evra bruto za pisce, prevodioce, kritičare”, saznajemo od Nataše Bucik iz Ministarstva za kulturu. Radna stipendija ne obavezuje autora ni u čemu, jer se „dodeljuje kao podstrek za rad na osnovu proteklih dostignuća”, naglašava Bucikova. U 2008. je iz naslova bibliotekarske nadoknade za iznajmljivanje knjiga u 2007, piscima namenjeno 431.510 evra koje su podelili sa pesnicima, ilustratorima, fotografima"
Društvo slovenačkih pisaca (DSP) tu deluje kao koncesionar koji od MKS prima udeo iz bibliotekarske nadoknade, što je u 2008. iznosilo 266.120 evra, na osnovu čega je svojim članovima podelilo 40 stipendija. Stipendije se dele na radne, naučne, odnosno istraživačke za vrhunske i perspektivne autore. MKS je 2007. izmenilo način subvencioniranja knjiga, tako što je uvelo donju granicu za visinu autorskog honorara koji izdavač mora da plati autoru neke subvencionirane knjige. Čander hvali taj potez, jer autori i prevodioci sada imaju sigurnost po pitanju najniže svote koju će dobiti za svoj rad, a to je 230 evra bruto za autorski tabak za prevodioce, i 313 evra bruto za pisce.
Urška Prusnik iz službe za odnose sa medijima MKS, po pitanju sankcija za pisce koji dobiju sredstva na nekom konkursu, a potom knjigu ne napišu, odgovara da su one rigorozne odnosno „uobičajene kao i za sve koji ne ispoštuju ugovor”. Posao odobrenja i kontrole poštovanja stipendijskog ugovora obavljaju izdavačke kuće kojima MKS sufinansira izdavanje knjiga i revija, što će reći da MKS ne finansira direktno neko autorsko delo ili autora. MKS autore finansira posredno, tako što sufinansira projekte čitalačke kulture, književne večeri i druge hepeninge po knjižarama, kao i brojne kulturne priredbe i književne festivale uz istovremeno sufinansiranje prestižnih nagrada na području literature.
Čander napominje da mlađe generacije pisaca dobijaju šansu tako što, ukoliko do svoje 35. godine objave bar dve knjige, mogu konkurisati za stipendiju čija je visina (u zavisnosti od ranga autora) podeljena u tri cenovna razreda i kreće se od dve do 10 hiljada evra. Ta pomoć, međutim, nije dostupna istom autoru svake godine, pa „neko ko knjigu piše godinu ili dve, a u trećoj dobije tu stipendiju, od nje ne može da živi, zato je mnogi vide kao neku vrstu ’džeparca’ od koga mogu kupiti polovan auto ili popraviti kuću, ali nemaju sigurnu egzistenciju”.
Predsednik DSP Slavko Pregl je nedavno izašao u javnost sa idejom da država zaslužnim piscima isplaćuje rentu. Čander ne veruje u uspeh te inicijative, u uslovima kada tiraži ne prevazilaze 500 do 1000 primeraka po naslovu. Smatra da bi idealno rešenje bilo da država da više novca za bibliotekarsku nadoknadu ili stipendije.
Svetlana Vasović-Mekina
-------------------------------------------------------
Javna agencija za knjigu
Slovenački autori su svejedno još uvek nezadovoljni svojim položajem, jer „za književnike ne postoje javni zavodi u kojima mogu da se uhlebe, za razliku od muzikanata koji se udome u operi ili glumci u teatru” (Čander). MKS je zato od 1. januara 2009. podržao rad Javne agencije za knjigu na koju su preneseni svi oblici državne pomoći autorima. Agencija će brinuti o svim konkursima za sufinansiranje projekata na području knjige, kaže za „Politiku” Frane Mazovec.
[objavljeno: 23/01/2009]
.jpg)
