Izvor: Politika, 09.Apr.2015, 08:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samo sudija može da zamrzne prodaju „Avala filma”
Prigovor na prodaju mogu da podnesu stečajni dužnik i poverioci najkasnije deset dana pre predloženog datuma prodaje ove kuće, koja je zakazana za 22. april
Radna grupa Odbora za kulturu donela je na jučerašnjoj sednici odluku da se po hitnom postupku pošalje prigovor na predloženu prodaju „Avala filma”, koja je zakazana za sredu 22. aprila, a prigovor može da se podnese deset dana pre predloženog datuma prodaje ove filmske kuće, rečeno je u Narodnoj skupštini RS.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Doneta je i odluka da Muzej Kinoteke, gde se čuvaju filmovi „Avala filma”, što pre pošalje zahtev Vladi Srbije i da se donese uredba po kojoj bi se iz stečajne mase izuzeli, kao kulturno dobro, filmovi „Avale”.
Dejan Milovanović iz Agencije za privatizaciju naglasio je juče da je Privredni sud u Beogradu imenovao Agenciju za privatizaciju za stečajnog upravnika, koji mora da proceni vrednost imovine i unovči je, a poslanik Srđan Dragojević izrazio je bojazan da će se prodaja „Avala filma” završiti na isti način kao i privatizacija „Beograd filma”, kada je novi vlasnik bioskopske sale pretvorio u prodavnice i kockarnice.
„Kod prodaje ’Avala filma’ budući kupac ne vidi filmski studio i kulturnu baštinu, već 37 hektara građevinskog zemljišta! Realna vrednost ovog zemljišta je između 80 i 100 miliona evra nakon konverzije iz javnog u građevinsko zemljište. Dakle, vrednost je deset puta veća od ponuđene cene za kupovinu ’Avale’”, ističe Dragojević.
Ovim povodom „Politika” je uputila niz pitanja Agenciji za privatizaciju Republike Srbije. Na koji način je sada moguće zamrzavanje prodaje „Avala filma”, koliki je „Avalin” filmski fond, kolika mu je vrednost, može li da se proglasi za nacionalno blago i ko to može da učini, koliko hektara je zemljište „Avala filma”, da li je moguća njegova prenamena, kome sve i koliko duguje?
U odgovoru našem listu, Agencija za privatizaciju najpre podseća da je stečajni postupak Preduzeća za filmsku delatnost „Jugoeksport Avala film internešenel” a. d. otvoren još u maju 2011, a ova agencija imenovana za stečajnog upravnika. Cilj je, naravno, da se namire poverioci ostvarivanjem najveće moguće vrednosti dužnika. Da bi se namirili dužnici prodajom celokupne imovine, stečajni sudija je u septembru iste godine proglasio bankrotstvo. Od tada je prošlo 1.297 dana i do ovog momenta, kako tvrde u Agenciji, nije pokrenuta inicijativa filmskih radnika i udruženja za pronalaženje optimalnog rešenja za „Avala film”.
Zna se, međutim, da je u Skupštini Srbije bilo više poslaničkih pitanja, obraćanja Ministarstvu kulture, inicijativa, a Srđan Dragojević je ponudio model privatizacije od koga bi videla korist cela kultura Srbije. On je predlagao da se filmovi proglase za kulturno dobro i tako izuzmu iz prodaje, da se deo zemljišta proda i od tog novca napravi manji filmski studio, izgradi beogradska opera, obnovi bioskopska mreža po Srbiji, kao i domovi kulture, i da se namire dugovi „Avale filma”. O svemu tome pisao je proteklih godina naš list.
Ipak, kako su nam odgovorili u Agenciji za privatizaciju, prema Zakonu o stečaju, „stečajni dužnik i poverioci mogu da podnesu prigovor na predloženu prodaju najkasnije u roku od deset dana pre predloženog datuma prodaje ili prenosa ako za njega postoji propisan osnov. O prigovoru odlučuje stečajni sudija. Prigovor ne zadržava prodaju, osim ako stečajni sudija ne odluči drugačije”. Dakle, mogu poslanici da raspravljaju i predlažu do mile volje, zakon je jasan, prigovor na prodaju mogu da podnesu „Avala film” i oni kojima je dužan, a konačnu reč daje stečajni sudija.
Ali, kome je sve i koliko dužan „Avala film”?
Prema odgovoru Agencije, priznata potraživanja iznose 440.547.302, 24 dinara, a u toku su i parnični postupci po osporenim potraživanjima stečajnog upravnika. Među najvećim poveriocima su: „Dunav osiguranje”, „Elektrodistribucija”, Uprava javnih prihoda Beograda, Ministarstvo finansija – Poreska uprava, JKP „Gradska čistoća”, JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija”. Kada je u pitanju vrednost „Avala filma”, Agencija nam je odgovorila da ona iznosi 1.960.699.974,56 dinara, a u ovu cifru je ušla i vrednost producentskih i drugih prava. Procenu je obavio Ekonomski fakultet u Beogradu. Početna cena na takozvanom javnom nadmetanju je 50 procenata od procenjene vrednosti.
Što se tiče filmskog fonda, Agencija nas je obavestila da je stečajni upravnik zajedno sa ovlašćenim ljudima iz Jugoslovenske kinoteke popisao celokupan fundus „Avala filma”.
Procenom vrednosti i prodajom „Avala filma” obuhvaćena su i producentska i druga prava koja se odnose se na 220 igranih filmova proizvedenih samostalno ili u koprodukciji sa drugim producentima, 268 dokumentarnih filmova proizvedenih samostalno ili u koprodukciji, 27 animiranih filmova proizvedenih samostalno ili u koprodukciji, 12 namenskih reklamnih filmova, 17 kratkih igranih filmova i tri eksperimentalna filma. Svi ovi filmovi su u Jugoslovenskoj kinoteci, nijedan se ne nalazi u „Avala filmu”.
A kada je u pitanju proglašavanje ovog filmskog fonda za „nacionalno blago” i izdvajanje iz prodaje, taj postupak je regulisan Zakonom o kulturnim dobrima. Filmska građa, po ovom zakonu, može da se proglasi za kulturno dobro, potom za kulturno dobro od velikog značaja i kulturno dobro od izuzetnog značaja. Za postupak utvrđivanja nadležni su Jugoslovenska kinoteka i Skupština Republike Srbije.
Da li je neki tajkun „naciljao” zemljište na Košutnjaku, na kome je „Avala film” ili nije, može li da gradi, pitao je juče i Dragojević, a zaključak može da se izvede iz odgovora Agencije za privatizaciju:
„’Avala film’ a. d. Beograd u stečaju ne poseduje zemljište u svojini, već samo pravo korišćenja zemljišta u državnoj svojini. Zemljište je u nadležnom katastru nepokretnosti upisano kao gradsko građevinsko zemljište. Zemljište nije predmet prodaje.”
Da li će budući vlasnik na ovom zemljištu graditi stambene zgrade ili nešto drugo ili neće, zavisi od nadležnih vlasti. „Kaubojska privatizacija” u Srbiji je pokazala da je u mnogo slučajeva zakon ignorisan i da su posle kupovine propalih preduzeća tajkuni na zemljištu gradili šta im je palo na pamet.
R. Džunić – M. Sretenović
objavljeno: 09.04.2015
