Izvor: Blic, 09.Nov.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samo lenji imitiraju vođe
Samo lenji imitiraju vođe
Knjiga razgovora sa Dadom Đurićem, nedavno objavljena u izdanju 'Oktoiha', autorke Branke Bogavac, koja je svojevrstan ambasador jugoslovenske kulture u Parizu, sadrži tri dela. Prvi obuhvata intervjue sa poznatim slikarom od 1979. do 1996. godine, izvode iz kritika čuvenih svetskih likovnih stručnjaka i treći pod nazivom 'Likovna sveska' u kome je dat izbor reprodukcija Dadovih slika. Autorka, koja je već više od dve decenije živi u Parizu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prisetimo se, objavila je dve knjige razgovora sa poznatim svetskim imenima, poput Umberta Eka, Česlava Miloša i drugih.
Napravili ste dosta razgovora sa Dadom Đurićem i imali priliku da ga bolje upoznate. Kakav utisak imate o njemu?
- Kad pogleda, prostreli te, dobiješ želju da pobegneš od njega. Prvi put sam se srela sa njim one godine kada je bio zemljotres u Crnoj Gori. Da li zbog te tragedije koja se dogodila u geografskom smislu daleko od nas, jer razgovarali smo u Parizu, ili ko zna zbog čega, tek on me je primio kao nekog najrođenijeg. I tada mi je rekao nešto što je kasnije često ponavljao, a to je da mu publicitet nije važan jer mu je slikarstvo važnije od života. Ume on, verujte mi, da bude i vrlo nekomunikativan. Sećam se, na nekom otvaranju izložbe, jednoj značajnoj ličnosti prilikom rukovanja umesto ruke pružio je samo kažiprst!
Imali ste prilike da se sretnete sa velikim svetskim imenima, pre svega iz sveta književnosti. Postoji li neko koga biste posebno izdvojili?
- Teško mi je da izdvojim bilo koga jer sve su to veliki ljudi. Što je čovek duhovno bogatiji, on je jednostavniji u komunikaciji. No, primetila sam da svi oni vole diskretnu iskrenost u komunikaciji. Mogla bih da pomenem - dakle, ne da ga izdvojim - Umberta Eka, koji mi je govoreći o neofašizmu rekao da taj fenomen povođenja mladih za liderima ima u osnovi njihovu lenjost, jer oni neće da razmišljaju i hoće da prebace odgovornost za sopstveni život na nekog drugog.
Kog događaja iz svog profesionalnog života se najradije sećate?
- Kada su Eli Vizel i Miteran okupili u Jelisejskoj palati 80 nobelovaca. Na tom prijemu sam se suočila sa činjenicom su veliki ljudi istovremeno i vrlo jednostavni. T. Nježić
