Izvor: Politika, 29.Apr.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sam svoj gospodar
Kada govorimo o liniji uticaja, onda je možda tačnije reći da ja trpim uticaje Frica Langa, a trpeo ih je i Hičkok. Dakle, linija uticaja nam je ista, kaže legendarni francuski reditelj, čiji će krimi-film „Belami” 14. juna u Novom Sadu zatvoriti Sinema siti festival
Francuski reditelj Klod Šabrol, jedan od najplodnijih evropskih autora trilera i detektivskih filmova, uskoro će, 24. juna, napuniti 79 godina.
Nekadašnji član kritičarskog kružoka Anrea >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Bazena, koji se tokom pedesetih godina 20. veka okupljao oko časopisa „Cahiers du cinèma”, Šabrol je još tokom života postao legenda, sam svoj gospodar, snimivši do sada više od 70 filmskih i televizijskih dela sa vrsno izgrađenim likovima, prikazima života u provinciji sa iracionalnim međuljudskim odnosima i misterijom koja se razrešava uz važnu moralnu poruku.
Od njegovog prvenca „Lepi Serž”, do nedavno u Berlinu predstavljenog „Belamija”, prošlo je pola veka, a Šabrol dokazuje da je i dalje energičan, temperamentan i lucidan. Spreman na nove izazove.
Berlinski festival se ovom majstoru filmske režije odužio i proslavom jubileja karijere, uručenjem „Zlatne kamere” i svetskom premijerom detektivskog filma „Belami” u kojem prvi put sarađuje sa Žerarom Depardijeom. Sa specijalnom projekcijom filma „Belami”, 14. juna u Novom Sadu, svečano će biti zatvoren Sinema siti festival.
Konačno ste se spojili sa Žerarom Depardijeom. Ovo je za rubriku „Verovali ili ne”?
Ha! Jeste neverovatno da je „Belami” prvi film u kojem Depardije i ja radimo zajedno. Mnogi su mi pred početak snimanja govorili da se pomolim bogu jer ću sa njim imati velikih problema, ali se ispostavilo da uopšte nisu u pravu. Bio je tačan, šarmantan, mobilni telefon mu nije nijednom zazvonio tokom snimanja, nije pio ni kap alkohola. Bio je sladak kao bombona. Tako smo konačno nadoknadili sve što smo do sada propustili.
Iako „sočan krimić”, film „Belami” je još jedan u nizu Vaših dela u kojima se bavite delikatnim odnosima među ljudima. Takve filmove snimate evo već pola veka, znači li to da je ljudska priroda nepresušni izvor inspiracije?
Sigurno je tako. Fasciniran sam primerima kako ljudi ponekad upropašćavaju svoje živote i kako pronalaze načine da prebrode probleme. Uživam u praćenju ljudskih bića dok prolaze kroz avanturu zvanu život. Međutim, problem je u tome što ovakve stvari malo interesuju bioskopske gledaoce, pa onda ja pribegavam trikovima. Smislim intrigantnu situaciju u koju smeštam ljudske odnose i sve to upakujem u zaplet koji privlači gledaočevu pažnju. Otuda toliko mnogo krimi i detektivskih priča u mojim filmovima. Publika se za njih lako vezuje, a je se u pozadini bavim ljudima i ljudskim greškama.
Ne smeta Vam što Vas kritičari još uvek nazivaju „francuskim Hičkokom”?
Mišljenja sam da oni preteruju što me upoređuju sa njim. Hičkok je bio izuzetan reditelj. Kada govorimo o liniji uticaja, onda je možda tačnije reći da ja trpim uticaje Frica Langa, a trpeo ih je i Hičkok. Dakle, linija uticaja nam je ista.
Jednom prilikom ste mi rekli da nikada ne žalite za prošlošću?
Uvek sam živeo i živim za danas. Smatram da onaj koji žali za prošlim vremenima nije mnogo srećan u sadašnjici. Sve što mi se danas ne dopada, pokušavam da popravim, a ne da se sa nostalgijom prisećamo prošlih vremena.
U tom vremenu prošlom nastajali su neki od antologijskih filmova u Francuskoj. Lepo je toga se setiti?
Da, sigurno. Ono što moja generacija nije znala, odnosno nije bila svesna tokom pedesetih godina, jeste činjenica da smo prošli rat i posleratni period, a da nismo videli nijedan američki film. A onda se desilo čudo – otprilike četiri godine zaredom gledali smo svakodnevno američke filmove, bili smo opijeni američkom kinematografijom. To vam je kao kada godinama ne pijete, a onda počnete mnogo da pijete pa se brzo i napijete. Naravno da se sa radošću sećam vremena kada smo Žak Rivet, Žan-Lik Godar, Fransoa Trifo i ja noću gledali filmove, pa posle do zore pratili jedan drugog do kuće po različitim delovima Pariza, sve usput pričajući o viđenim filmovima. I tako unedogled.
Nikada više zaljubljenost u američki film nije bila ista?
Danas se tamo proizvodi veliki broj detinjastih filmova, tako da je američki film sada manje uticajan nego što je bio. Kao evropski reditelj, sada sigurno ne bih poželeo da odem u Ameriku i snimim film. Videli ste ovo najnovije iskustvo Bertrana Tavernijea i njegovog prvog američkog filma u karijeri „U električnoj magli”. Ne kažem da mu je film loš, ali je činjenica da se brzo vratio u Francusku. Imao sam puno ponuda da snimam u Americi, ali me je neki moj anđeo čuvar uvek od toga spasavao.
Smatrate li da se u današnjom Americi televizija ipak nameće kao najatraktivniji medij?
To je, sasvim sigurno, veoma površan medij, koji mnogo i prozirno laže. Prikazuju laži umesto stvarnosti gradeći zapravo jednu veliku parodiju od ljudskih života i ljudske inteligencije. Treba da ste veoma glupi da to ne shvatite.
Vi i Vaše kolege začetnici „novog talasa” u filmovima ste se bavili stvarnošću. Iskreno?
Iskreno, nego šta! Naš cilj je bio direktno prikazivanje stvarnosti! Danas ljudi koji finansiraju filmove smatraju da je direktno prikazivanje stvarnosti nesiguran, rizičan posao, pa su naklonjeniji pričama u kojima upotrebljavaju specijalne efekte sa kojima žele na neprirodan način da nateraju publiku da sanja o stvarima koje ne postoje. Mrzim poruku koja se na ovaj način šalje – idite u bioskop kako biste na dva sata zaboravili stvarnost i svoje probleme. Filmsko stvaralaštvo nije stvoreno zato da bi neko uz njegovu pomoć zaboravljao na svoje probleme!
Možete li da mi otkrijete tajnu, zašto su veliki broj scenarija za Vaše filmove pisale žene?
Nema tu nikakvih skrivenih tajni, sve je stvar praktičnosti. U većini mojih filmova glavni likovi su žene, pa je logičnije da ženi poverim posao da razvije priču. Svaki put kada mi neka ideja padne na pamet, potražim ženu pisca da je razvije i uobliči. Ona će sigurno bolje pisati o ženskim stvarima i ženskoj logici od mene.
Dubravka Lakić
[objavljeno: 30/04/2009]
