Izvor: Blic, 17.Apr.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Salama koja se pleše
Salama koja se pleše
Wiesbadenski trotoari (kao i svi trotoari sveta), služe da pešaci hodaju njima. Ko levo, ko desno, ko pravo ili krivo, tek, kad kreneš, hteo ne hteo, moraš da ih prošpaciraš. Wiesbadjani koji malo šetaju, a više se vozikaju, vole da svoje ljubimce popnu na te bezbedne trotoare kad ih parkiraju. Pa tako, kad izadješ, ako kojim slučajem dotakneš njihovu mečku, jaguara ili neku treću životinju na četiri točka -ova odmah počne da cijuče i zavija, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pozivjući svog vlasnika da strči niz stepenice i da te mlatne preko njuške. Ono lepše i bezbednije što može da ti se desi je, da ne silazi da te maklja, već da sa svog prozora, elegantno, frljne kofu vode. Na tebe, naravno. Malo zastaneš, prosušiš se u obližnjoj radnji ili na vetru i furaš dalje. Zato pazim te izglancane životinjske likove u vidu automobila, da ne zamaram njihove vlasnike da me klepeću, ili polivaju. Jednog dana, krenem sa svojom prijateljicom u djir, guramo jedna drugu da ne dotaknemo neki auto-pa se uzajamno ćapamo i drapamo, vešto preplićemo noge, kao da igramo argentinski tango… Još samo par koraka i eto nas na bezbednom, tojest na ulici. Kad, tras! Ispred našeg nosa, prolete nešto i šljapnu na trotoar. Povukoh se za uvo i coknuh protiv uroka-kad onoooo, dva parčeta salame! Baš za nas dve. Podignem pogled da vidim ko nas to časti klopom, al nikog na vidiku. Mora da je neko, iz zahvalnosti, što mu nismo jaknom ili torbom dodirnuli kola, hteo da nas časti ručkom, rekoh prijateljici. Još samo da nam frljne kroz prozor i dva parčeta hleba, pa da se site vratimo kući.
.jpg)
