Izvor: Blic, 25.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sajam ili vašar
Sajam ili vašar
Piše: Zoran Hamović
Podaci od prošle godine ukazuju da je 200.000 posetilaca za sedam dana posetilo sajam knjiga. Možemo da kažemo da je to po opsegu najveća sajamska manifestacija. Brojevi izdanja i izlagača su rasli i zavodljiva statistika do ove godine bila je predmet medijskog umnožavanja slike_arhiva o kvanitativnim obeležjima uspeha sajma. Etiketa međunarodni više je obeležavala pasivnu želju nego stvarno stanje. Sve je više >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << glasova da bi stvari trebalo menjati i usmeravati od Višeg ka Boljem. Ovogodišnji Forum na sajmu knjiga ponudiće izvesne odgovore na ključna pitanja o daljem žitotu ne samo sajma već i naše sajamske legitimacije u svetu.
Dopuštajući neartikulisanu inerciju kvantiteta dali bismo za pravo onima koji sajam vide kao veliki diskont ili vašar knjige. Šta bi ga činilo različitim od uličnih ‘sajmova’ knjiga? Knjige iste, prodavci isti – dakle ništa izuzev veličine. Nesumnjivo da bi i to mogla biti jedna zabavno-trgovačka manifestacija kao što je Novogodišnji vašar, ali Skupština grada uvrstivši ga u registar međunarodnih kulturnih manifestacija kakve su FEST, BITEF ili BEMUS svakako da razvoj sajma vidi drugačije, a ne kao pijačno veselje.
Da bismo jednog dana učinili Beograd svetskom prestonicom knjige, da bismo bili u prilici da Srbiju povedemo kao počasnog gosta u Frankfut ili Pariz moramo prvo urediti sopstveni sajam i međunarodnim stručnim institucija poslati sliku koja će stvoriti kolegijalnu naklonost, prihvatanje i podršku. Naš sajam se svojim programom, kako to i drugi čine, mora zbog toga predstaviti na izabranim sajmovima u svetu i kao dobar domaćin omogućiti uspešno predstavljanje drugima na našem sajmu.
Ono što našem sajmu knjiga daje legitimitet kulturne manifestacije jeste jedinstvenost programa i događaja koji nadilaze građevinu u kojoj se sajam organizuje, a ne prodaja s popustom. Primera radi ako u vreme održavanja sajma knjiga prođete Solunom ili Torinom, videćete da je čitav grad u tom znaku sajma, sve frankfurtske kulturne institucije ostvaruju deo programa koji je povezan sa počasnim gostom i njegovom kulturom. Na taj način se ostvaruje cilj da se kroz međusobno prevođenje književnih dela i dve kulture bolje upoznaju. Da bi se gosti bolje osećali i poneli lepe uspomene načinjen je niz turističkih programa koji predstavljaju kulturnu baštinu, ali promovišu i privredne potencijale i bogatstva zemlje domaćina.
Međunrodne tematske izložbe, programi kao i uvođenje prestižne međunarodne nagrade koju bi dodeljivao žiri sačinjen od imena svetskog ugleda svakako da bi bili elementi jedne reprezentativnije sturkture sajamske organizacije. Neobično je važno da se razvija likovna i grafička kultura u oblikovanju knjige. Već su započete aktivnosti na preciznijem i trajnijem definisanju izložbenog koncepta aktivnosti u galerijskom prostoru hale 14.
Za profesiju i stručno usavršavanje, razmenu informacija svakako su najvažnija dešavanja u okviru Foruma sajma knjiga. Susreti autora, urednika, izdavača, knjižara, bibliotekara i prevodilaca, dizajnera, lektora usmereni su i na razgovore o poboljšavanju statusa i razvoju socijalnih funkcija profesije.
Neophodno je bolje organizovano prisustvo agenata i agencija za prodaju i kupovinu autorskih prava.
Da bi se moglo govoriti o modernijem i bolje uređenom sajmu svakako da bi se moralo predvideti i efektnije učešće elektronskih i štampanih medija. Ukoliko bismo imali arhitektonski i tehnički slobodnije koncipiran za korisnike i izlagače komunikativniji prostor mogli bismo govoriti o ozbiljnoj brizi ne samo za knjigu već za korist koju od nje imamo.
Sirotinjska logika stalnog straha od investiranja u kuturu naša ministarstva obeležava kao rasipnike. Jer umesto da ulažu planski i s ciljem jasno određene dobiti oni saterani u vremenski tesnac bacaju novac koji je sasvim dovoljan za postizanje veoma značajnih rezultata. Sajam knjiga kao kulturna i turistička manifestacija je dobra investicija i na duge staze donosi čitav niz značajnih rezultata na međunarodnom planu koji imidž Srbije i stečenu poznatost usmeravaju od nepoželjnog ka poželjnom.
