Izvor: Blic, 02.Jul.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sa rukama na zemlji
Knjiga „Ruke na zemlji: Figure, mesta, putanje", nedavno promovisina u Galeriji „O3one", plod je dugotrajnog i strpljivog rada jednog umetnika posvećenog drugom umetniku. Reč je o monografskoj studiji koja proučava delo vajarke i keramičarke Eleonore Bruk, osobe izuzetne individualnosti i umetničke snage.
Eleonora Bruk rođena je 1957. godine u Beogradu. Završila je engleski koledž, postdiplomske studije u Lonodonu i vratila se u Beograd gde se intenzivno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bavila keramikom i skulpturom. Godine 1991. godine upoznaje francuskog umetnika Aksela Žakiza, nastanjuje se u Provansi i u svom ateljeu, koji se ubrzo našao na kulturnoj mapi regije, otvara školu keramike i skulpture. Izlagala je na brojnim izložbama u Francuskoj, Engleskoj, Alžiru i eks-Jugoslaviji, radeći intenzivno sve do smrti 2004.
Stvarajući knjigu kao mozaik sećanja, Milan Tepavac je u prvi plan stavio akcenat na njena razmišljanja i vizije, naravno u kulturnom kontekstu sredina u kojima je živela. Pred nama su i Eleonorini prijatelji - umetnička scena osamdesetih, kao i poglavlja o porodici, prirodi, beogradskiom društvu...
„Beležeći životne putanje i susrete, učenja i otkrivanja, Milan Tepavac ulazi u suštinu umetnosti Eleonore Bruk stvarane od pirodnih materijala starinskim tehnikama. Od keramoskulpture do antiratnih instalacija, od crnog malog cirkusa do skulptura u javnim prostorima, Eleonora Bruk sa rukama na zemlji iskoračuje u prostore nepoznatog", napisala je prof. Milena Dragićević-Šešić.
Upoređivanjem njenih ličnih doživljaja i stvaralaštva, Milan Tepavac nam nudi optimistički pogled na njen život, pun interesovanja, radosti i energije, koji se, na žalost ove sredine, ugasio prerano ostavivši nam u amanet da ga istražujemo kao fenomen ostvarive komunikacije nadarene i slojevite umetnice sa okruženjem u kome je radila, što se retko sreće.
