Izvor: B92, 21.Jul.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SPIRITUALIZED - Songs In A&E
Čovek koji je video svoga boga više puta nego papa
Ne treba biti previše maliciozan pa zaključiti da Spiritualized i nisu mnogo drugačiji od Jason Pierceovog prethodnog benda, Spacemen 3, kao ni da je upadljivu razliku pravilo upravo prisustvo eksperimentisanju sklonijeg partnera Sonica Booma. Još od Lazer Guided Melodies Pierce razvija i kao stil i kao sadržaj svoj „svemirski gospel” poznatiji i kao "anđeoski bluz” nekima blizak i kao "heroinski >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << soul”" svaki pokušaj definicije otkriva i suštinu i specifičan detalj ostvarenog muzičkog izraza. Sa Pure Phase stondirani kosmos je komprimitovan većim brojem psihodeličnih eksplozija, na Ladies And Gentlemen" Jason je postao Spacemen, a svet kosmosa suzio se na prostor jednog slomljenog srca (Ashcroft mu je tih dana skinuo dugogodišnju ribu). S muzičke strane Pierce je postavio kulise svog budućeg muzičkog izraza: gospel, soul, bluz. Filtrirani kroz rok svirku prelivaće se iz prepoznatljivih formula u neprepoznatljive laboratorijske eksperimente, čineći deo epskolike Spaceodiseje koje obavezno kulminiraju vatrometnim finalom. Let It Come Down, uživo u Royal Albert Hallu i pretposlednji Amazing Grace manje-više braća su i sestre već nam predstavljenih dama i gospode.
Bez autentičnijih palih anđela u B kategoriji indi autora sa privremenim boravkom na mejdžor etiketi, Jason Pierce nije imao većih problema da se nametne kao (još) autističniji Lou Reed, neka vrsta stradalnika-heroja, umetnika koji je u sukobu sa samim višim silama. Od kojih podjednako trpi kaznu i očekuje milost. Spiritualized su postali besni i vapajni, i svaki od poslednja tri albuma, uključujući i ovaj, deluje na principu skoro naizmenične smene ta dva osećanja.
Kome nije dosadilo, taj ima čemu da se nada.
Songs In A & E je album napisan pre, a realizovan posle, Pierceovog susreta sa smrću kroz dvostruku upalu pluća (ma šta to značilo). Drugim rečima, čovek koji je karijeru izgradio na poetičnim, ako ne uvek halucinantnim, susretima sa anđelima i demonima konačno je dobio priliku da upozna samog makera. Paradoksalno, ispada da taj susret nije ostavio bitnijeg traga, jer Pierce koji je toliko puta zvao upomoć džabe, ne deluje ni manje, ni više uverljivo sada kada mu je ona zaista potrebna.
Eksplicitnost svih pominjanih žanrova sada je daleko manja i oni dejstvuju kao kosti i meso jedne slojevite rok fuzije. Njihovo prisustvo više nije stilska, a potom i simbolična referenca, već je iz žanrova isisana sama krv koja pokreće iscrpljeno Pierceovo telo. Ali, uživanje u ovom momentu pre će biti slast posvećenih fanova, nego slušalaca kojima su Spiritualized samo jedan od bendova za ispiranje duše.
Sweet Talk možda počinje kao nešto što bi Frank Sinatra mogao da nastavi, ali sada već iritantni, kukavni Pierceov vokal ne čini mnogo sa trubom protkanim gospelom u pozadini. Death Take Your Fiddle možda počinje kao nešto što bi Tricky mogao da završi, ali sada već iritantni, kukavni Pierceov vokal ne čini mnogo sa kantri perkusijom protkanim gospelom u pozadini. A onda sve to preseče I Gotta Fire koja zvuči kao b-strana nekog Blur singla od pre 15 godina. Neka hvala, ja bih radije da moji heroji umru.
Jason Pierce u najvećem, a možda i najboljem, delu svoje karijere jeste pokazao da fantastičnim aranžmanima ume da kamuflira anoreksičnost svog kompozitorskog potencijala, ali Songs In A & E pokazuje da i na tom polju (više) ne možemo očekivati veličanstvene rezultate. Očekujem da će neko u tom procesu prepoznati i ceniti trud Pierce kompozitora, ali Chris Martin zviždukanjem u tuš-kabini pravi pamtljivije stvari.
SELEKTAH:
** (i to jedva!)
