Izvor: B92, 13.Maj.2008, 15:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
(SKORO PA) GREATEST HITS: Muse
Bend koji je svetsku slavu stekao upiranjem lasera u oči publike
CD odmah odvojte za konzumaciju u kolima ili kao poklon prijatelju. DVD je ono što ovde (treba da) vredi suvog zlata.
A na njemu se nalazi snimak kompletnog koncerta održanog 17. juna prošle godine na novootvorenom Wembley stadionu (na audio disku je skraćena verzija nastupa od prethodnog dana sa nešto drugačijom set listom koja se sastoji mahom samo od pesama sa Black Holes and Revelations). >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Očekuje vas 20 pesama koje će vam (ako niste bili na beogradskom koncertu ili youtube-u) objasniti zašto su Muse trenutno najveća koncertna atrakcija i najbolji engleski živi bend.
Muse su superimpresivni uživo. Svaki detalj nastupa precizno je osmišljen i podređen megalomanskim prohtevima- zidanju neke vrste audiovizuelne piramide koja će prisutnima dati osećaj da prisustvuju nečem toliko neponovljivom da im nimalo ne bi smetalo da svoj život polože zarad takve građevine. A nije li to poenta pravih koncerata- kreirati osećaj jedinstvenosti.
Iako su (na) albumima morali da se brane od prozivki da imaju previše toga presličnog sa Suede, a potom i sa Radiohead, Muse su upornim koncertnim nastupima akumulirali podršku publike i nekako uspeli da stvore sopstveni kreativni identitet koji bi se mogao definisati kao mešavina (paj sad!): glem roka, Pink Floyd, Queen i Iron Maiden (ili nekog drugog metalskog benda koji je žario i palio Engleskom tokom osamdesetih). Naravno, prethodni zbir mogao bi se sažeti i u frazu „Radiohead na kokainu" ili „Smashing Pumpkins pred zvezdanom kapijom", ali to ne bilo rečeno sa istom količinom ljubavi.
HAARP DVD demonstrira kako se 20, 30, 40 (koliko vam treba) hiljada ljudi trpa u svemirski brod i potom voza niz rolerkoster mlečnog puta. Muse na početku koncerta izviru iz neke kapsule koja se nalazi unutar publike, a na otprilke nekih dvadesetak metara od scene. Njihov izlazak praćen je eksplozijom (ma, erupcijom!) konfeta. Oni potom stazom kroz publiku stižu do scene u pratnji ljudi u žutim „x-files" skafanderima. Staza se nažalost više neće koristiti, jer Muse insistiraju na tome da se predstava odigrava pred publikom, a ne među njom. Knights Of Cydonia otvara koncert i vaše srce drhti pri pomisli kako li je tek metalcima kada vama krv cvrči uz Bellamyjev solo.
Metri i metri ekrana odmotavaju se ka nebu. Sto kamera trka se jedna sa drugom u želji da zabeleži svaki treptaj. Bellamy i ekipa uzdržano ignorišu svu skalameriju oko sebe, jer samo tako bivaju veći od svega. Na stotine satelita upereno je ka nebu, kao da majka Zemlja preko Muse komunicira sa univerzumom. Publika zna svaku reč svake pesme. Sve pesme deluju kao himne. Muse su za sebe kreirali neku vrstu niše, unutar koje njihova fantazmagorična lordovdringovska zemlja ne deluje idiotski kao u teatralizovanim, metalskim ikonografijama. Kod Muse naš svet je buknuo u jedan drugi, „s one strane", gde je čovek sprečen da voli, jer zvezde sijaju tako zavodljivo, jer se svet može spasti, jer je svaki naš korak diktiran tako očiglednim prisustvom sudbine.
Na sve to Muse se ne stide da disko ritmovima razvale ono malo stegnutih i stisnutih dupeta.
SELEKTAH:
Sada bar znamo kako je to kada lansiraju spejs šatl u svemir.
